Швајцарски портал nzz.ch писао је о стању у БиХ у тексту под насловом "Борба за власт у БиХ: ЕУ треба да реагује на кризу и одустане од двије животне лажи“.
"Да ли је то иста стара игра или се ситуација у БиХ заиста заоштрава? Милорад Додик, предсједник Републике Српске, најавио је постепено повлачење из државних институција. 26. фебруара Суд БиХ осудио је Додика на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања функције“, наводи се у тексту који потписује Андреас Ернст.
У тексту подсјећају и да Суд терети предсједника Додика за наводно непоштовање одлука Кристијана Шмита.
"Додик и представници власти у ФБиХ су у сталној свађи више од десет година. Додик ту појаву описује као узурпирану, незакониту и пркоси наређењима.“, наводи се у тексту.
У тексту се осврћу и на долазак Доналда Трампа на чело Америке и поручују да то баца ново свјетло на Балкан.
"Американци су одиграли кључну улогу у стварању послијератног поретка у региону: Дејтонски мировни споразум претворио је БиХ у слабу државу са два ентитета. А 2008. године, под америчким вођством, Косово се отцијепило од Србије и постало независно“, додају у тексту.
Како даље наводи поменути портал, "европска перспектива“ - обећање о приступању ЕУ у неком тренутку, имала је за циљ да дугорочно стабилизује регион.
"Сада се поставља питање да ли су САД под Трампом и даље заинтересоване за овај поредак и шта значи ако се повуку из Европе у безбједносној политици, како је најављено?“, наводи портал.
У тексту даље додају да се Европска унија мора брзо опростити од двије "животне лажи“.
"Прво, требало би радити на укидању канцеларије ОХР-а. БиХ није потребан проконзул, поготово не онај који не може да изврши своје наредбе. Ако Кристијан Шмит ишта постигне, то је само да промовише колективну неодговорност појединих политичара у земљи. Друга лаж је вјероватно још озбиљнија: обећање приступања ЕУ. Требало би то вратити и умјесто тога од БиХ (и њених сусједа) учинити поштену и реалну понуду интеграције“, додају у тексту.
То би могло бити, наводи портал, придруживање заједничком тржишту, под условом да земља предузме јасно дефинисане реформске кораке. Или билатерални споразум по мјери, који би могао да укључи и приступање шенгенском простору.
"Циљ треба да буде да грађани изаберу компетентне политичаре који су способни да одговоре на европску понуду. Коначно, пружањем нових економских изгледа, ЕУ би могла да се супротстави највећој пријетњи по земљу: неконтролисаној емиграцији њене омладине“, закључио је портал.