За сада нема доказа да се високо патогени вирус грипа Х5Н1 може ширити са особе на особу. Овај сој грипа је први пут откривен код птица 1996. године и првенствено је представљао пријетњу за фармерску и дивљу живину, али је у посљедње двије године све већи број сисара био позитиван на вирус, што указује да вирус тражи нове домаћине.

"Велика забринутост је, наравно, то што се при томе инфицирају и патке и кокошке, односно, све више сисара се заражава, те сада вирус развија способност да зарази људе. Након тога следи страшни сценарио, вирус ће почети да прелази са човјека на човјека", рекао је новинарима у четвртак у Женеви др Џереми Фарар, британски медицински истраживач и главни научник СЗО од 2023. године.

"Морамо да пратимо, морамо да се увјеримо да ако Х5Н1 дође до људи и крене да се преноси са човјека на човјека, да смо у позицији да одмах одговоримо равноправним приступом вакцинама, терапији и дијагностици", навео је он.

Фарови коментари дошли су као одговор на питање током конференције за новинаре о  новој дефиницији СЗО за патогене који се преносе ваздухом.

Иако се Х5Н1 не преноси са особе на особу, људи се могу заразити када су изложени зараженим животињама.

Иако се не шири лако на људе, истраживачи су забринути због тога колико ове инфекције могу бити смртоносне. Од 2003. године пријављено је 889 случајева људи и 463 смртна случаја из 23 земље, што даје стопу смртности од овог вируса од 52 одсто,  према СЗО.

"Овај вирус је заиста застрашујући вирус. То је нешто што бих мрзео да видим код људи", рекао је за Си-Ен-Ен др Ричард Веби, директор координационог центра СЗО за студије о екологији грипа и научник у Дечјој истраживачкој болници Ст. Јуде.

Веби је рекао да је Х5Н1 сада активнији него што је икада био, али још увек није развио кључне мутације за које су научници забринути, а које би могле да помогну да зарази људе.

"Зато што нисмо видјели те промене сугерише ми да овај вирус мора да савлада велику препреку да постане прави људски патоген", рекао је Веби.

Пратите нас и путем Вибера