До 2050. око половице европског становништва могло би бити изложено високом или врло високом ризику од топлотног стреса током љета, показао је најновији извјештај Међународног панела о климатским промјенама. Предвиђа се како ће екстремне климатске промјене знатно утицати на здравље људи, а самим тиме постати узрок смртних случајева.
Студије су показале да климатске промјене узроковане људским дјеловањем повећавају учесталост и интензитет топлинских валова и већ су утицале на здравље људи у Европи. На примјер, топлотни талас 2010. у резултирао је с 55 хиљада смртних случајева повезаних с врућином..
Старије особе, дјеца, (труднице) жене, социјално изоловане особе и особе слабе тјелесне спремности посебно су изложене и рањиве на ризике повезане с врућином, као и оне особе које пате од већ постојећих здравствених стања, укључујући кардиоваскуларне болести, поремећаје бубрега, дијабетес и респираторне болести. Старење становништва у Европи повећава групу рањивих појединаца, што резултира већим ризиком од смртности повезане с врућином.
Ризик од топлотног стреса, укључујући смртност и нелагоду, зависно о социоекономском развоју, упозорава извјештај. Учесталост смртности и морбидитета повезаних с врућином биће највећа у јужном дијелу Европе, гдје се такође очекује да ће њихова величина брже расти.
Предвиђа се да ће се број пријема у болницу због респираторних болести због врућине повећати с 11 000 (1981. – 2010.) на 26 000 годишње (2021. – 2050.), нарочито у јужним дијеловима континента углавном због релативног повећања броја екстремно врућих дана. Предвиђа се и да ће се хладноће смањити широм Европе, посебно у јужној Европи, али не компензирајући предвиђене додатне смртне случајеве повезане с врућином.
Међу Европљанима, 74% живи у урбаним подручјима, гдје је учинак топлотних таласа на људско здравље погоршан микроклимом због зграда и инфраструктуре, и онечишћењем ваздуха. У великим европским градовима стабилизација климатског загријавања на просјек од 1,5 степени смањила би преурањене смрти за 15-22% љети у поређењу са стабилизацијом на 2 степена целзијуса.
Иако постоји врло велико увјерење да ће посљедице ризика неизбјежно бити свеобухватније и раширеније у топлијој Европи, докази о већој толеранцији на топлину такође се појављују у већини европских регија. Будуће пројекције стопа морталитета у Европи под претпоставком потпуне аклиматизације сугеришу сталне или чак падајуће стопе морталитета упркос глобалном загријавању; међутим, постоје велике неизвјесности у способности прилагођавања на будуће екстремне топлине које би могле бити изван историјских распона.
Остали екстремни догађаји већ резултирају великим здравственим ризицима широм Европе. Између 2000. и 2014., на примјер, поплаве у Русији убиле су приближно 420 људи, углавном старијих жена.
Број смртних случајева повезаних с обалним и ријечним поплавама, шумским пожарима и олујним вјетром могао би знатно порасти до 2100. године. Животна изложеност екстремним временским приликама за дјецу рођену 2020. биће око 50% већа на просјеку од 3,5 загријавања у поређењу с просјеком загријавања од 1,5 целзијуса, додаје се у извјештају.
