У Британији је почетком овог мјесеца почео рад на изградњи два нуклеарна реактора у Сомерсету.
Реактори, за које се очекује да ће бити укључени 2027. године, jeсу међу 61 који се граде широм свијета - највише у Кини, Индији, Турској и Египту - пошто се све више земаља окреће нуклеарној енергији у циљу смањења емисија угљеника.
Ипак, пише "Телеграф", са још стотинама планираних електрана, стручњаци се сада питају одакле ће доћи сав уранијум за њихово гориво.
Ова неизвјесност подигла је цијену радиоактивног метала на ниво који није виђен више од једне деценије. Истог дана када је почела изградња нуклеарки у Сомерсету, цијена уранијума је скочила на 85,75 долара по фунти на спот тржишту. То је највиши ниво од јануара 2007. и у поређењу са само 24 долара по фунти на почетку 2020.
Аналитичари "Морган Стенлија" предвиђају да ће цијена уранијума порасти на 95 долара у првој половини сљедеће године, а постоје и они који очекују много вишу цијену.
Многи страхују од кризе у снабдијевању, јер потражња за уранијумом расте, али рудари не успијевају да довољно брзо извуку метал из земље. Предвиђа се да ће потражња достићи 180 милиона фунти само ове године, у поређењу са само 130 милиона фунти очекиване производње, према лондонској истраживачкој компанији "Оушн вол".
Обично у оваквој ситуацији, високе цијене робе би навеле компаније да брзо улажу у нове пројекте како би повећали укупне залихе. Али уранијум је друга прича, каже Бен Финеголд из "Оушн вола". Поновно отварање старих рудника једва да ће утицати на снабдијевање на глобалном нивоу. Уз то, обично је потребно више од деценије за отварање нових рудника.
Ископавање уранијума је компликованије од ископавања других племенитих метала, дијелом због ограничења у начину његовог транспорта и складиштења.
Кинески програм изградње нуклеарки довео је до пораста потражње уранијума и "Оушн вол" процјењује да ће у наредних 15 година Пекинг имати залихе од око 454.000 тона овог метала, што је половина свјетских залиха ако производња уранијума остане на овом нивоу.
Ту је и питање забране увоза руског уранијума који одржава америчке нуклеарке у животу.
Казахстан, највећи произвођач уранијума на свијету, свој производ слао је на Запад преко Санкт Петербурга и сада покушава да отвори нови "пут свиле" за уранијум, преко Азербејџана, Грузије, Турске и онда до Француске и Канаде. Осим што је дужи, пут је ризичнији и скупљи.
