Ту су и државе бивше Југославије: Руси објавили нову листу непријатеља

Према анализи овог медија, индекс непријатељства европских држава према Москви забиљежио је значајан пораст, а главни разлог је интензивирање војних активности и прелазак Европе са политичке конфронтације на практичну припрему својих оружаних снага.

БиХ

Савјет министара: Без проглашења 11. јула даном жалости у БиХ

Руски аналитичари тврде да Европа брзо преузима иницијативу у војној конфронтацији са Русијом, дијелом и зато што су Сједињене Државе фокусиране на кризу на Блиском истоку и у Азијско-пацифичком региону.

На врху листе земаља које званична Москва, односно руски аналитички кругови, виде као највеће противнике, дошло је до одређених промјена, а просјечна оцјена непријатељства повећана је за седам поена.

На првом мјесту је сада Њемачка, док је Летонија одмах иза. На трећем мјесту налазе се Велика Британија и Естонија, а на четвртом Француска. Пето мјесто дијеле Пољска, Финска, Чешка и Шведска, док је на шестом Литванија, а на седмом Белгија, Данска, Шпанија, Италија и САД. На осмом су Канада, Холандија и Румунија, а на деветом Грчка. Десето мјесто дијеле Бугарска, Луксембург, Словенија и Хрватска.

Бања Лука

Елементарно незнање: Станивуковић аутора "Малог принца" прогласио руским филозофом

Као главни фактор повећања тензија, руски портал наводи масовне војне НАТО вјежбе у близини граница Русије и Бјелорусије. Посебно су важне вјежбе "Рамштајн Флаг" (уз учешће 18 земаља), поморски маневри "Балтопс" у близини Калињинградске области и вјежба "Галантни вепар", у којој су војници из Литваније, Пољске и Француске симулирали акције директно у стратешки кључном Сувалском коридору.

"Главна опасност не лежи у појединачним вјежбама или оштрим изјавама лидера. Много је важније да се оставе припремљени штабови, добро координисани механизми сарадње, нова инфраструктура и војне вјештине", тврди Алексеј Нечајев, политички уредник листа "Взглyад".

Према ријечима руских координатора овог пројекта, Бијела кућа све више захтијева да Европа сама плати за сопствену безбједност, преносећи дио командних функција унутар НАТО на европске чланице.

НАТО мијења природу својих вјежби

Војни стручњак Алексеј Анпилогов каже руским медијима да НАТО радикално мијења природу својих вјежби. Док су раније биле демонстративне природе, сада, према његовим ријечима, вјежбају "брз одговор на сценарио руске агресије" и "неутрализацију Калињинградског одбрамбеног региона, преноси "Б92".

Бања Лука

Опет заобилази Бањалуку и Српску: Станивуковић одлуку о паркингу објавио у Службеном гласнику БиХ

Анпилогов такође скреће пажњу на инфраструктурне пројекте који се одвијају у позадини: изградња нафтовода до источне Пољске, модернизација мостова и тунела за транспорт тешке опреме и кретање америчких снага из Њемачке у Пољску.

Упркос повећаним активностима Алијансе, руски војни аналитичари тврде да ова стратегија има озбиљна ограничења. Анпилогов истиче да би у случају сукоба и покушаја притиска на Калињинград, одговор Русије био успостављање контроле над Сувалкским коридором, што би балтичке државе оставило у потпуној изолацији.

Такође, руски стручњаци сматрају да је улазак Шведске и Финске у НАТО створио додатних 1.500 километара границе коју Алијанса мора да покрива, што компликује логистику, будући да снабдијевање сјеверног крила зависи од само неколико транспортних рута кроз норвешку територију.

Коначно, анализа закључује да је рат у Украјини показао рањивост модерног западног оружја (као што су авиони Ф-16, Мираж или Ф-35) у условима доминације руских система за електронско ратовање и беспилотних летјелица, због чега се тренутни потези НАТО више виде као покушај прилагођавања новим реалностима него као стварање стварне стратешке предности.