Турци који су на сјеверу Кипра прогласили своју државу увелико се припремају да обиљеже педесету годишњицу војне интервенције Анкаре на острву. Они више не желе да преговарају са Грцима о поновном уједињењу острва, иако их на то обавезују резолуције Уједињених нација.
"Више нема наде за поновно уједињење острва: ми можемо да разговарамо само о статусу двије одвојене и независне државе – турске и грчке. То је наша нова политика послије вишегодишњих неуспјешних преговора о уједињењу Кипра", пренијели су истанбулски медији изјаву предсједника Турске републике Сјеверни Кипар Ерсина Татара коју је дао поводом припрема за обиљежавање педесете годишњице војне интервенције Анкаре и подјеле тог медитеранског острва.
Анкара је, подсјетимо, 20. јула 1974. године војно интервенисала како би заштитила своју браћу на сјеверу острва послије државног удара у Никозији и обарања архиепископа Макариоса, који је наводно организовала тадашња војна хунта у Атини. Турци су тада запосјели више од трећине острва, гдје и данас имају око тридесет хиљада војника. У међувремену, кипарски Турци су прогласили своју државу (1983. године), коју је досад признала само влада у Анкари.
Република Кипар је члан Уједињених нација и других међународних организација. Почетком овог вијека примљена је у Европску унију, док је турска квазидржава остала изолована и једва саставља крај с крајем само захваљујући помоћи из Анкаре, која, у знак солидарности са Турцима на острву, нема дипломатске односе са владом у Никозији. То је једна од препрека на европском путу Турске пошто нема односе са сталном чланицом ЕУ - Републиком Кипар. Међутим, Турци се не осврћу на критике које због тога често стижу из Уједињених нација и ЕУ.
Нови судар између Грка и Турака услиједио је послије открића великих налазишта нафте и гаса у источном Медитерану. У Анкари тврде да у подјели тог природног блага треба да учествује и непризната турска држава на сјеверу острва, али у Никозији то оспоравају све док се Кипар поново не уједини.
На сјеверу острва признају да се због изолације суочавају са многим економским проблемима, али кажу да немају алтернативу. Захваљујући Анкари, тврди Татар, успјели су да прошире сарадњу са многим земљама, иако их оне званично не признају као државу.
Преговори о поновном уједињењу Кипра и повраћају грчке имовине који су годинама вођени под покровитељством Уједињених нација запали су у ћорсокак јер Турци сада бојкотују ту идеју.
Делегације двије земље последњи пут су се састале 2017. године у Швајцарској. Грчка страна се и даље залаже за спровођење резолуција Уједињених нација о стварању заједничке федералне државе двије равноправне заједнице које живе на острву – грчке и турске.
То подразумијева повраћај запосједнуте грчке имовине као и расвјетљавање судбине више од хиљаду лица која су без трага настала током турске војне интервенције прије педесет година. У Никозији траже да се у Анадолију врате и многи колонисти који су се у међувремену доселили на Кипар. Незванично се помиње бројка од неколико десетина хиљада.
"Нико не може да натјера Турке на Кипру да у јаловим преговорима губе још педесет година", каже турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.
Најновији развој ситуације на Кипру потврђује да такозвани замрзнути конфликти не доносе рјешења већ само унедоглед одлажу налажење излаза. То потврђује како случај Кипра тако и спор Кине и Тајвана, подјела Кореје, ситуација на Косову... Поготово што је свјетска организација очевидно немоћна да спроведе сопствене резолуције које је усвојила како би се ријешила та спорна питања, пише Политика.
