У Сјеверној Америци у току је велика инвазија способна за покретање катастрофалних промјена. Најмање 70 врста глиста са других континената колонизовало је континент и представља досад непримећену претњу за екосистем, тврди се у студији истраживача са Универзитета Станфорд и Сорбоне.
Анализа објављена у Nature Ecology & Evolution представља највећи збир података о глистама и упозорава да је потребно боље пратити инвазивне врсте, наводи Станфорд Њуз.
- Глисте причају причу о антропоцену, добу у коме живимо. То је прича о глобалној хомогенизацији биодиверзитета од стране људи, што често доводи до смањивања броја локалних врста и до поремећаја природних процеса екосистема – рекла је Елизабет Хедли, професорка на Станфорду и ауторка студије.
Углавном невидљиве и нецијењене, глисте вриједе колико и злато фармерима и баштованима, јер њихово кретање ствара тунеле који омогућавају води, ваздуху и нутријентима да се пробију кроз земљу, а њихов отпад је богато ђубриво. Такође имају централну улогу у многим процесима који утичу и на заједнице изнад земље и атмосферу.
Од 19. вијека људи покушавају да обогате ове процесе доносећи у Сјеверну Америку глисте из Азије, Европе, Јужне Америке и Африке. На неким мјестима, ове инвазивне врсте су побољшале пољопривреду. Међутим, на другим местима, могу бити штетне. Ове врсте ће прије да конзумирају лишће разбацано по земљи него домородачке врсте неће, а тиме мењају квалитет земљишта и могу да униште биљке, инсекте и водоземце.
У сјеверним шумама Канаде и САД инвазивне глисте утицале су на дрвеће попут јавора. Ово је довело до утицаја на друге врсте и помогло ширењу инвазивних врста. Осим тога, мијењају се нутријенти, пх вриједност и текстура земљишта, што води и до лошијег рода усјева, између осталог.
Инвазивне глисте, наводе научници, имају велику предност. За разлику од већине домородачких глиста, женке инвазивних глиста могу да се размножавају и без мужјака. Осим тога, климатске промјене су им отвориле могућност одласка на сјеверне дијелове континента, гдје се пермафрост топи.
Упркос свему томе, мало је истраживања о њиховом ширењу. Научници су зато узели податке од 1891. до 2021. и направили велику базу података. Уз помоћ машинског учења, тим је комбиновао податке и реконструисао путеве кретања и ширења ових врста.
Инвазивне глисте открили су у 97 одсто проучаваног земљишта у Сјеверној Америци. Оне сада чине 23 одсто од свих 308 врста глиста на континенту. Поређења ради, само 8 одсто риба, 6 одсто сисара и 2 одсто инсеката представљају инвазивне врсте у САД. У Канади је инвазивних врста три пута више него старих врста глиста.
(Телеграф)
