Бука која се у западним медијима дигла прије емитовања интервјуа Такера Карлсона са Владимиром Путином показује до које мјере слаби конструкција колективног Запада у погледу украјинске кризе, сматра Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа Хрониклс.
Вијест да је познати амерички новинар Такер Карлсон урадио интервју са предсједником Русије Владимиром Путином изазвала је буру у свијету, посебно у западним медијима. Прије него што је интервју емитован, западни медији оптужили су Карлсона да би његов разговор могао довести у питање подршку САД Украјини.
Такер Карлсон заслужује признање за храброст
У једном нормалном, тобожње демократском свијету урадити интервју са шефом супарничке државе било би похвално, јер је плуралистички систем савршено спреман да објави и ставове водећег политичара земље са којом смо у стратешкој трци или ривалству, каже Трифковић за Спутњик.
Међутим, у абнормалном Западу какав је данас, Такер Карлсон бива оптужен за велеиздају и појављују се позиви за његовим хапшењем кад се врати у САД, као и за забраном емитовања интервјуа, ма какав он био.
У склопу либерал-фашистичке парадигме постмодерног Запада било какав разговор са предсједником Русије је велеиздајнички чин, јер пошто је већ извршена "хитлеризација Путина", онда било какав вид комуникације са њим значи изневјеравање свих принципа и вриједности колективног Запада, оцјењује Трифковић.
- У том смислу, Такеру Карлсону требало би одати признање на храбрости јер је спреман, што се на америчком енглеском каже, да загризе метак и савршено је вољан да буде предмет критика и оптужби. А да ли може да промјени америчку парадигму? Па не, јер они који већ не вјерују мејнстрим медијима само ће се потврдити у својој сасвим исправно заснованој увјерености да мејнстрим медијска машина лаже и манипулише људима. А они који и даље вјерују Вашингтон посту, Њујорк тајмсу, Ен-би-сију, Си-би-есу и осталима, закључиће да је Такер Карлсон неки трамписта и десничар и, у крајњој линији, Путинова "пета колона". А то ће за њих само "оправдати тврдњу" да је Путин изабрао Трампа на предсједничким изборима 2016. године".
У суштини, имаћемо реакције на интервју које су савршено предвидљиве од већ постојећег идеолошког опредјељења људи, независно од садржаја самог интервјуа, додаје Трифковић.
Медијска сцена у служби политичких господара
Способност Такера Карлсона да изазове толика таласања на америчкој медијској сцени указује до које мјере је она идеолошки мотивисана и да само служи својим политичким господарима. Јер ако бисмо пробали да именујемо још неког од значајних учесника на америчкој медијској сцени који се супротстављају мејнстриму, имали бисмо заиста проблема да нађемо такво име, оцјењује Трифковић.
Према његовим ријечима, амерички мејнстрим се плаши интервјуа из истих разлога због којих Стаљин, Брежњев или Хрушчов никад нису дозволили да се објави интервју са Џоном Кенедијем или Ричардом Никсоном прије детанта.
- Али у то вријеме, само да се подсјетимо, западни медији нису имали ништа против да објаве интервјуе са првацима источног блока укључујући и Јаноша Кадара, Владислава Гомулка итд. А још у јеку хладног рата објављени су били мемоари Никите Хрушчова који су били прошверцовани из Совјетског Савеза. Дакле, одбијањем да се саслуша друга страна указује до које је мјере слаб наратив, слаба конструкција колективног Запада у погледу Украјинске кризе".
Америка сумња у лојалност својих грађана
Јер ако се брину да би Карлсонов интервју са Путином могао да угрози вјеродостојност њиховог наратива и због тога желе да осујете његово приказивање, то је на истом моралном и супстанцијалном нивоу као што је било систематско ометање краткоталасних радио емисија Гласа Америке и Радија слободе у Источном блоку за вријеме Хладног рата.
Ако морате да убацујете сметње у радио-таласе да бисте спријечили да ваши субјекти чују алтернативни став то значи да немате повјерења у сопствени наратив ни у лојалност својих субјеката, а то је данас случај на Западу, сматра Трифковић.
- Иронија је да су за вријеме Другог свјетског рата Нијемци из Берлина, а италијански фашисти из Рима, касније из Милана, емитовали емисије на разним језицима, укључујући и енглески. Штавише, из Рима је, касније из Милана јер је прешао у Мусолинијеву социјалну републику, чувени амерички пјесник Езра Паунд држао све до краја рата емисије на енглеском језику због чега су га као звијер држали у кавезу амерички окупатори Италије. Али савезници никад нису ометали те емисије".
Карлсон као Трампов потпредсједник
Сам Такер Карлсон је веома популаран не само међу десно оријентисаним републиканцима који одбијају наратив владајућег мејнстрима већ и међу онима који нису нужно на истој идеолошкој таласној дужини из простог разлога што је професионалац првог реда, сматра Трифковић.
Коментаришући написе на друштвеним мрежама да би Карлсон могао бити потпредсједник САД уколико Трамп побједи на изборима, Трифковић каже да би у том случају био пријатно изненађен, али да сумња да ће до тога доћи, јер је ријеч о двојици "алфа-мужјака".
- Не зато што се не би се идеолошки слагали као што је био случај између Трампа и Пенса и читаве плејаде погрешно изабраних сарадника, већ зато што темпераментом, прије него идејно нису компатибилни. Мислим да би то било велико, у суштини пријатно изненађење али да се неће десити - закључио је Трифковић.
