Бијела кућа није одлучила да разнесе Сјеверни ток да би спријечила руску Специјалну војну операцију или побиједила у украјинском сукобу, већ је то учинила из страха да ће се Њемачка, а затим и друге НАТО чланице, окренути ка Русији, открива новинар Симор Херш, позивајући се на изворе из редова америчких обавјештајних званичника.
Поврх тога, овај чувени новинар наводи да одређени дијелови ЦИА вјерују да је Олаф Шолц био свјестан планова за саботажу гасовода од самог почетка.
Пишући на годишњицу саботаже Сјеверног тока на свом блогу, Херш је истакао да је план скован на серији састанака које је сазвао Џејк Саливан, саветник предсједника САД Џозефа Бајдена за националну безбједност, крајем 2021. године.
Мисија детонације гасовода била је мотивисана ријешеношћу Бијеле куће да пружа подршку украјинском предсједнику Владимиру Зеленском, наводи Херш и додаје да је радна група предвођена Саливаном, а која је укључивала и представнике ЦИА, требало да смисли начин за "одвраћање" Русије од започињања војне операције у Украјини.
Чувени новинар напомиње да су од ширења руског утицаја по Европи преко јефтиних енергената страховали амерички предсједници још од времена Џона Кенедија.
"Администрација је предложила Сјеверни ток (за саботажу) јер је то био једини гасовод коме смо могли да приступимо а да не изазовемо било какве сумње", каже Хершов саговорник.
"Наша претпоставка је била да ће предсједник искористити пријетњу Сјеверном току као средство одвраћања да избјегне рат", истиче анонимни обавјештајац.
Шолц је све вријеме знао?
Отуда, како пише Херш, изјаве попут оне од 27. јануара 2022. године, када је Викторија Нуланд, као замјеница државног секретара САД за политичка питања, изјавила да се пројекат Сјеверног тока, који је тада био 99 одсто готов, "неће наставити, на један или други начин".
Херш такође подсјећа да је Бајден 7. фебруара на заједничкој конференцији за медије са Олафом Шолцом изјавио да ће "окончати" Сјеверни ток уколико руске трупе пређу украјинску границу, док је Шолц додао да су Вашингтон и Берлин "апсолутно сагласни" и да ће преузимати "исте кораке који ће бити веома тешки за Русију".
"Неки чланови тима ЦИА су сматрали да је њемачки лидер тада — као и сада — био потпуно свјестан тајних планова за уништење гасовода", пише Херш.
Како наводи, оно што је тек недавно сазнао о цијелом плану јесте да је Бијела кућа рекла радној групи ЦИА да неће бити моменталног напада на Сјеверни ток 2, али да група треба да организује постављање бомби и буде спремна да их активира "на захтјев" Бијеле куће, након што је сукоб почео.
"Тада смо ми" — мала радна група која је, како Херш наводи, радила у Ослу са Краљевском норвешком морнарицом и специјалним службама на пројекту — "схватили да напад на гасоводе ипак није фактор одвраћања, јер је рат текао, а ми никада нисмо добили команду", наводи анонимни обавјештајац.
Прави разлог саботаже
До тренутка када је предсједник САД дао команду да се разнесе Сјеверни ток у септембру 2022. године, радна група ЦИА је већ била распуштена.
"Схватили смо да уништавање два руска гасовода није повезано са украјинским ратом, већ је био дио неоконзервативне политичке агенде (Бајденове администрације) како се Шолц и Њемачка пред надолазећу зиму не би предомислили" и ипак привели пројекат гасовода крају, цитира Херш свог саговорника.
"Бијела кућа се бојала да ће Путин придобити Њемачку, а онда и Пољску", додаје обавјештајац.
Херш подсјећа да је након саботаже Вашингтон имплицитно окривио Москву, док је Саливан на брифингу за новинаре обећао да ће САД са својим партнерима истражити ситуацију. Међутим, истиче чувени новинар, не постоје докази да је Бајден заправо дао налог америчкој обавјештајној заједници да ствар истражи.
"Бајденова администрација је дигла у ваздух гасоводе, али та акција није имала много везе са побједом или заустављањем рата у Украјини. То је производ страха у Бијелој кући да ће се Њемачка поколебати и укључити проток руског гаса — и да ће Њемачка, а потом и НАТО, из економских разлога, пасти под утицај Русије и њених обилних и јефтиних природних ресурса. И тако је дошло до коначне бојазни: да ће Америка изгубити свој дугогодишњи примат у западној Европи", закључује Херш.