„Украјина тражи новац јер борбена дејства исцрпљују државну благајну“, наводи се у чланку.

Наиме, због планираног повећања војне потрошње за 50 одсто Кијев продаје ратне обвезнице корпорацијама и појединцима и реструктурира дугове на рачун других земаља.

Очекује се да ће компанија ИЦУ у договору са Владом ове недјеље почети да дистанционо продаје украјинске обвезнице приватним лицима у иностранству.

Међутим, према процјенама листа, „потенцијалне инвестиције ће, највјероватније, бити кап у мору које ће Кијев морати да испуни“.

Такође се истиче да Кијев разматра и помоћ финансијских посредника као један од начина за попуњавање благајне. Лист као примјер наводи међународног депозитара „Јуроклир“ (Euroclear) који добија профит од замрзнуте руске имовине. Истиче се да је у првој половини године депозитар добио 1,7 милијарди долара камате од 150 милијарди долара руске имовине која је под међународним санкцијама.

„Белгијска компанија 'Јуроклир' разговара са званичницима ЕУ о пребацивању дијела тих средстава Украјини“, наводи се у чланку.

Према писању „Фајненшел тајмса“, Европска централна банка је раније упозорила Европску комисију да профит од трансакција са замрзнутом руском имовином може да поткопа повјерење у евро као глобалну валуту и да угрози глобалну финансијску стабилност.

Након почетка специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у вриједности од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског „Јуроклира“.

Пратите нас и путем Вибера