Више од 111 година након што је потонуо, Титаник и даље фасцинира и изненађује јавност.
На примјер, да ли сте знали да га је пронашао тим који се претварао да тражи његову олупину?
Вјерује се и да је дјелимично је експлодирао док је тонуо и да се један пар вјенчао на палуби Титаника 2001. године.
Један такав чудан податак проширио се Редитом ове седмице, а то је да, упркос истраживању потонуле олупине од њеног поновног открића у септембру 1985. године, никада нису пронађени људски остаци на броду.
"Ја нисам видио ниједан људски остатак", рекао је Џејмс Камерон, режисер филма "Титаник", који је посјетио и истражио олупину 33 пута и тврди да је провео више времена на броду од самог капетана.
"Видјели смо одјећу. Видјели смо парове ципела, што би снажно сугерисало да је тамо некада било тијело. Али никада нисмо видјели људске остатке", испричао је он.
То је врста чињенице која узбуђује теоретичаре, али постоје потпуно добри разлози зашто нисмо пронашли тијела више од 1.500 људи који су погинули док је брод тонуо.
Један од разлога су и прслуци за спашавање које су носили многи путници и посада. Иако нису испунили своју основну сврху одржавања носиоца на површини довољно дуго за спашавање, када су носиоци преминули, плутали су на површини.
Олуја која је услиједила након потонућа вјероватно је брзо однијела тијела са мјеста несреће, док су океанске струје, наравно, однијеле даље током протеклог вијека.
Тијела која су била заробљена у самој олупини вјероватно су такође нестала због дјеловања организама морског дна - риба и других организама. Међутим, кости су пронађене на другим знатно старијим олупинама, па зашто не и на Титанику? Тај дио може бити повезан с дубином.
"Проблем с којим се морате носити је тај да, на дубини испод отприлике 3.000 метара, пролазите испод онога што се назива дубина компензације калцијум-карбоната", објаснио је истраживач дубоког мора Роберт Балард за НПР.
"И вода у дубоком мору је богата калцијум-карбонатом, који је углавном састављен од костију. На примјер, на Титанику и на Бизмарку, ти бродови су испод дубине компензације калцијум-карбоната, тако да када створења поједу њихово месо и изложе кости, оне се растварају", објаснио је даље.
Постоје они који вјерују да у затвореним дијеловима брода попут стројарнице можда још увијек постоје сачувана тијела. Али, 111 година након потонућа брода, идеја да бисмо могли пронаћи препознатљиве остатке постаје све мање вјероватна, пише "ИФЛ Сајенс".
