Два мушкарца који стоје на планини лобања бизона позната је као симбол лова током колонизације САД-а. Узнемирујућа фотографија из 19. вијека, међутим, крије једну још злокобнију причу.
Ове лобање, наиме, нису само посљедица претјераног излова бизона у САД-у, а ови људи на фотографији нису ловци, пише ББЦ.
Стручњаци кажу да су лобање бизона доказ организоване, пажљиво прорачунате кампање за истребљење ових животиња, све с циљем да се америчке домородце лиши њиховог виталног ресурса и потјера у резервате гдје их могу контролисати новопридошли досељеници.
Огромна хрпа лобања бизона у Ц.Д. Глуеворкс, Роугевиле, Мичиген 1892. Тржиште за напуштене костуре бизона расло је када је откривено да су кости изврсно гнојиво. На темељу просјечне цијене од 8 долара по тони, ова је трговина донијела 2,5 милиона долара у Кансас између 1868. и 1881.
"Ова слика је примјер колонијалног слављења уништења", каже Тасха Хубард, ванредни професор на Факултету завичајних студија на Универзитету Алберта у Канади, која истребљење бизона описује као "стратешки" дио колонијалне експанзије, кроћење Запада и припитомљавање дивљег простора који је потребан за ширење насеља".
Колонијални масовни покољ бизона задао је, наиме, трајан ударац племенима која су се ослањала на ове животиње за прехрану. Студија је показала да су та племена услљед страшног помора бизона претрпјела већу смртност дјеце од народа који се нису ослањали на бизоне те да их је истребљење бизона усмјерило у живот какав њихови потомци воде до данас.
Бизони су Индијанцима били извор меса, коже за склоништа и одјећу, а кости су користили као алат.
"Уклонити ту кључну врсту значило је изгладњавати домородачке народе: ослабити нас како би нас контролисали и уклонили с наших територија", рекла је Хубард.
Према процјенама, Индијанци су ловили мање од 100.000 бизона годишње, што раних 1800-их једва да је имало утицај на тадашњу популацију од 30 до 60 милиона бизона.
До 1. јунара 1889. у САД-у је преостало свега 456 бизона чисте пасмине, а 256 их је било у заробљеништву у Националном парку Јеловстон и неколицини других резервата. Разлози масовног покоља бизона су бројни.
Што језива фотографија стварно приказује?
Због изградње три жељезничке пруге кроз најнасељенија подручја бизона, порасла је потражња за њиховом кожом и месом. Поврх тога, модерне пушке олакшале су убијање ових животиња, а није било заштитних мјера које би обуздале лов.
Када је Трансконтинентална жељезница довршена 1869., убијање бизона се убрзало. Године 1871. кожара у Пенсилванији развила је методу претварања коже бизона у комерцијалну кожу. Ројеви ловаца на кожу убијали су стада средишњих равница "шокантном брзином".
Тако је позната злогласна слика лобања бизона снимљена у Мичиген карбон Воркс, рафинерији која прерађује кости бизона у дрвени угљен који је индустрија шећера користила за филтрирање и прочишћавање шећера. Кости су кориштене и као љепило те гнојиво.
"Ова фотографија биљежи изузетно успјешан посао који је изграђен на отпаду који је створила америчка западна експанзија и њена попратна расна логика инфериорности америчких домородаца", каже Бетханy Хугхес, припадник Чоктав нације из Оклахоме и доцент на Универзитету Одсјек за индијанске студије Мичигена, додајући да колонијализам и капитализам путују заједно.
'Убијте сваког бизона којег можете!'
"Ова фотографија није само подсјетник на штете колонијалне прошлости. То је оптужница против комерцијалних потрошачких пракси које замагљују материјалне и етичке услове који чине луксуз попут рафинираног шећера лако доступним и наизглед бенигним", рекла је Хугес.
Убијање бизона такође је било дио војних кампања које су ускраћивање ресурса користиле као тактички потез.
Добро је документовано да су службеници западне војске слали војнике да убијају бизоне како би исцрпили индијанске ресурсе током колонизације САД-а.
Анализа историчара Роберта Востера у књизи "Војска и америчка политика према Индијанцима" признаје да је генерал Филип Схеридан, војни службеник одговоран за стратегију "тоталног рата" против племена Јужних равница, "препознао да би елиминација бизона могла бити најбољи начин да се Индијанце присили на промјене њихових номадских навика".
Постоји чак и снимак Схеридана како законодавцима, који су покушавали донијети законе о заштити све мањих стада бизона, говори: "(Ловци) уништавају залихе Индијанаца. А добро је позната чињеница да је војска која изгуби своју базу снабдијевања стављена у велику неповољну позицију… за трајни мир, нека убијају, деру и продају док се бизони не истријебе."
Схеридан је у писму колеги генералу 1868. године написао: "Најбољи начин за владу је да (племена) осиромаши уништењем њихове стоке, а затим их насели на земљи која им је додијељена."
Још један војни службеник - потпуковник Додге - рекао је ловцу: "Убијте сваког бизона којег можете! Сваки мртав бизон је Индијанац који је отишао."
Индијанска племена знала су шта се догађа. Сатанта, поглавица племена Киовас у Великим равницама, признао је да је "уништити бизона значило уништити Индијанца" - како се Били Диxон, ловац на бизоне и граничар из Тексаса, присјетио у својој аутобиографији: "Генерал Филип Схеридан, како би покорио и освојио равничарска племена за сва времена, потицао је и практиковао управо оно чега се Сатанта бојао да би се могло догодити".
Лишавање америчких домородаца бизона значило је да су били присиљени преселити у нове резервате које је западна војска успоставила за њих, како би узгајали храну за преживљавање.
Тактика војске је упалила: чланови племена Киова касније су отјерани у резерват у Оклахоми.
Унутар једне генерације, просјечна висина америчких домородаца пала је за више од 2,5 центиметра. До почетка 20. вијека смртност дјеце била је 16 одсто виша, а приход по становнику међу нацијама бизона остао је 25 одсто нижи у поређењу с нацијама које нису биле толико овисне о бизонима.
Мали помаци у опоравку популације бизона
Током година се, међутим, повела расправа о убијању: како су ловци успјели убити 30 до 60 милиона животиња?
Ово питање поставила је студија из 2018. која је као одговор понудила епидемију у то вријеме: антракс у Небраски и тексашка крпељна грозница у Монтани биле би довољно смртоносне да истријебе десетине милиона животиња, био је закључак те студије.
Независно о узроку, популација бизона никад се није у потпуности опоравила и врста се још увијек води као готово угрожена.
Посљедњих година уложени су напори да се бизони врате у Велике равнице, између осталог и зато јер су невјероватно важни за екосистем прерија. У Закону о смањењу инфлације америчке владе из 2023. обећано је 25 милиона долара за обнову популације бизона широм САД-а, а мањи напори већ су у току: 1.000 бизона узгојених у резерватима који припадају непрофитној организацији за заштиту природе The Nature Conservancy враћено је на пашњаке својих предака. Пројект обнове у Монтани има за циљ вратити 5.000 бизона у прерије, а племена су вратила 250 бизона на своју земљу у партнерству с Националном федерацијом за дивље животиње.
Порука која има тежину и данас
Упечатљива слика лобања бизона, каже Хугхес, носи поруку која омогућава посматрачу да осјећа тугу због прошлости, али га не присиљава да се суочи с "начинима на које колонијални и капиталистички системи настављају негативно обликовати нашу околину и наше животе".
“Више од тога, ова фотографија указује на начине на које су потрошачи производа мотор који покреће колонијални строј. Ако дехуманизирате другу особу или објективизујете живо биће као 'природни ресурс', открили сте властити недостатак људскости и неразумијевање што значи живјети у односу са свијетом око себе", каже Хугхес.
"Ово је важна порука коју треба подијелити с јавношћу јер је ово текући проблем, а не историјски", закључује, преноси Нет.хр.
