Једна од непоштених, али врло учесталих пракси на тржишту половних аутомобила је враћање километраже, што доводи до финансијских губитака и за преварене купце и за државу.
Фирма за обраду података о аутомобилима "карВертикал" спровела је истраживање у 22 државе у Европи и САД како би се видјело како локалне власти третирају преваре с километражом и какви се закони спроводе.
Праксе према преварама с бројачем километара значајно се разликују у зависности од државе: од непостојања икаквих казни до највеће казне од 300.000 евра у Француској, али и до затворских казни у Хрватској.
Хрватски закон враћању километраже третира као кривично дјело преваре. Починиоци могу добити казну затвора од шест мјесеци до пет година, док је за остваривање значајних прихода од враћања километраже могуће добити казну од једне до осам година затвора, што је и највећа могућа затворска казна у свим испитаним државама.
У Србији такође не постоји посебан закон који се директно односи на враћање километраже. Међутим, Кривични закон укључује кривично дјело преваре које се јасно односи на ову врсту дјела. Ако неко успије преварити купца око вриједности возила, сматрају се кривим и биће кажњени, било новчаним казнама или могућим казнама затвора.
У затвору се може завршити и у Мађарској, гдје преварантима пријети казна затвора до једне године.
Максималне казне нико не добије
Бројке кажу да је 3,5 % аутомобила провјерених на "карВертикалу" у Хрватској имало враћену километражу. У Србији је тај проценат 5,3 %, а у Мађарској 6,1 %.
"Изузетно је важно створити добру законодавну праксу. Правни органи вјероватно ће смањити стопу превара у случају успјешног преседана, што је од кључног значаја за тржиште половних аутомобила. Добар преседан управо је оно што свакој држави треба када се ради о оваквим проблемима с транспарентношћу тржишта рабљених аутомобила", каже Матас Бузелис, руководилац комуникација и стручњак за аутомобиле у "карВертикалу".
У већини испитаних земаља примјењују се новчане, па чак и затворске казне за преваре с километражом, али не схватају све државе овај злочин озбиљно. У Пољској, преваранти могу добити казну затвора до пет година, у Чешкој, Литванији и Француској двије године, Шпанији 3,5 године, Италији три године, а у Њемачкој једну годину.
Међутим, то су максималне казне које обично нико не добије јер се чешће примјењују новчане казне. Пооштравање закона неће искључиво довести до мање случајева преваре јер је враћање километраже и регионални проблем: враћање километраже чешће је у источној него у западној Европи због нижих прихода и великог броја увезених аутомобила.
На примјер, у Летонији су казне за повећање или смањење километраже на бројачу километара само 100 евра за физичке особе и 1.000 евра за правне особе, а та је земља и "континентални првак" у враћању километраже.
У тој земљи чак 12,9 % свих аутомобила провјерених на "карВертикалу" имало је намјештену километражу, а чини се да од 2020. године нити једна особа због тога није била процесуирана.
