Danska vratila Brazilu domorodački plašt oduzet u doba kolonijalizma

Огртач је одузет народу Тупинамба за вријеме португалског колонијалног периода, а 335 година био је изложен у Копенхагену, у Данској. Дуг 1,8 метара, и направљен је од чак 4.000 пера црвеног ибиса. Представљен је на посебној церемонији у Рио де Жанеиру, а догађају је присуствовао и предсједник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва.

Враћањем огртача истиче се колико је важно насљедство предака како би се одржала њихова традиција.

„Немогуће је не цијенити љепоту и снагу овог вијековима старог и добро очуваног дјела, чак и након толико времена ван Бразила, у иностранству. Наша је посвећеност да сачувамо ово насљеђе“, рекао је Лула, обраћајући се на церемонији.

Око 200 људи Тупинамбе је камповало је испред зграде гдје се одржала церемонија, а враћање драгоцјеног плашта прославили су уз звуке бубњева и лулама напуњеним љековитим биљем, што представља њихов начин повезивања са прецима.

„У процесу колонизације, он (огртач) је нагло, насилно одузет, одузимајући људима оно што је представљало њихову највећу снагу“, рекао је Јакуј Тупинамба, старјешина групе старосједелаца.

A sacred Indigenous cloak, taken from Brazil during the 17th century, has been returned by Denmark after centuries in European collections. President Lula and Tupinamba leaders marked the occasion, calling it a victory for Indigenous heritage and identity. pic.twitter.com/3fOFeW6q6Z

— CGTN Europe (@CGTNEurope) September 13, 2024

Враћање у Бразил била је компликована операција коју су координирали министарство спољних послова, бразилска амбасада у Данској, национални музеји обје земље и лидери Тупинамбе.

Била је потребна изузетна пажња да се избјегне оштећење деликатног перја, а његова запечаћена кутија отворена је само једном у климатизованом окружењу, рекао је Жоао Пачеко де Оливеира, антрополог и кустос етнографских збирки Народног музеја.

Ово је први пут да је аутохтони артефакт таквог значаја враћен у Бразил, рекао је Де Оливеира.

Неколико светих огртача за које се вјерује да су прављени у 16. вијеку,  „преживјело“ је и остало релативно очувало стотинама година, и изложени су у музејима широм Европе.