'Dalji razvoj BiH kao suverene države moguć bez nametanja vještačkih rješenja'

Калабухов је подсјетио да је Руска Федерација један од гараната Дејтонског споразума и да је за БиХ важан датум 30. годишњица од његовог потписивања.

"Сматрамо да је даљи развој БиХ као суверене државе могућ само на основу договора и компромиса без наметања туђих вјештачких рјешења уз поштовање једнакоправности и консензуса три конститутивна народа и два ентитета, као и одржавање равнотеже њихових интереса", навео је Калабухов.

Калабухов је оцијенио да је главни предуслов за то дијалог заснован на узајамном уважавању чему је Руска Федерација спремна да помогне уз све механизме и традиције њихове дипломатије.

Нажалост, истакао је Калабухов, посљедњих година се свједочи изузетно агресивној дјелатности низа западних земаља на ревизији Дејтона.

"Њихова арогантност приликом наметања, искључиво вољом нелегитимног високог представника који није одобрен у Савјету безбједности УН представља најсликовитији примјер неоколонијализма. У овом контексту треба да спомињемо и све незаконите интервенције Кристијана Шмита у унутрашње ствари БиХ", навео је Калабухов у ауторском тексту за "Глас Српске".

Напоменувши да Русија данас, 10. фебруара, обиљежава Дан дипломатског радника, Калабухов је навео да је свима познато да руска дипломатија броји скоро исто толико година колико и сама руска држава почев још од односа са Византијом.

Русија већ вијековима активно учествује у обликовању међународних односа Европе и цијелог свијета, каже Калабухов и додаје да је у саставу Совјетског Савеза узела и најактивније учешће у формирању новог свјетског поретка ради спречавања нацистичког зла и новог рата.

"Читав тај процес био је омогућен захваљујући нашој заједничкој побједи над фашизмом у којој је Совјетски Савез дао кључни допринос жртвујући 27 милиона живота. Тај велики датум заједно ћемо прославити 9. маја ове године на Црвеном тргу, али и овдје у Републици Српској те у БиХ", навео је Калабухов.

Истакао је да су руски правници одиграли важну улогу у стварању Повеље УН, која је први пут у свјетској историји прогласила суверену једнакост држава, право народа на самоопредјељење као и начело немјешања у унутрашње ствари независних држава.

Сви узајамно повезани документи, каже он, постали су темељ постратног свјетског поретка који је сада витално угрожен од западних земља, те је додао да су ове државе наставиле агресивно неоколонијалистичко понашање под параваном своје измишљене историјске изузетности.

"Стварањем НАТО савеза и његовим војним мијешањем у унутрашње ствари држава, инструментализацијом ОЕБС-а, Савјета Европе, више структура и агенција УН као и Међународног кривичног суда западњаци су ставили себе изнад међународног права те почели да руше глобални систем безбједности", навео је Калабухов.

Према његовим ријечима, Русија даје дипломатске одговоре на такве једностране акције и прије неколико година покренули су Групу пријатеља за заштиту Повеље УН.

Подсјетио је да је у фебруару 2024. године на платформи руске водеће странке Јединствена Русија организован покрет "За слободу нација", којем се придружило више од 50 земаља свијета, као и руководство Републике Српске.

Калабухов је напоменуо да су са глобалним Југом и Истоком основали БРИКС, који је платформа створена на основу једнакоправности и поштовања заједничких интереса без блоковске солидарности те ексклузивних институција и служи као темељ новог праведнијег и ефикаснијег свјетског поретка.

Навео је да је Русија прошле године предсједавала 22-24. октобра у Казању и организовала први проширени самит БРИКС-а, уз учешће 35 земаља и шест међународних организација.

Драго им је, истакао је руски амбасадор у БиХ, да је том догађају присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик, док је спортска делегација Српске узела учешће у првим спортским играма БРИКС-а.

Сада БРИКС броји не само 10 сталних чланица него и државе-партнере. Такође, додао је, раде и на стварању Евроазијске хартије разноликости и мултиполарности у 21. вијеку.

Између осталог, Калабухов је навео да Русија наставља да проширује дипломатске контакте, одржавајући односе са 190 држава свијета, те је подсјетио да је у јуну 2024. године свечано отворена канцеларија Амбасаде Русије у БиХ у Бањалуци.

"Склопили смо уговоре о реципроцитетном отварању руских центара за културу и науку у 17 земаља. Нажалост, сличан приједлог споразума поднесен Савјету министара БиХ чека одговор већ четири године", каже Калабухов.