Hoće li se ponoviti haos iz 1956. godine: Stručnjaci upozoravaju

Од понедјељка, 16. децембра, са запада се шири антициклон уз високе вриједности притиска ваздуха (чак до 1040 хПа). То ће донијети значајан пораст температура на вишим надморским висинама – до 13 степени на 1.500 метара на западу Алпа, захваљујући врло сувом ваздуху. Ниво на којој је температура нула степетнио скочиће на чак 3.800 метара.

Међутим, у низијским подручјима попут долине ријеке По и дуж обале Јадрана, појавиће се уобичајена зимска термичка инверзија. То значи упорне магле, хладноћу, високу влажност и повећано загађење, стварајући типично зимско озрачје.

Знакови нестабилности

Између четвртка, 19. децембра, и суботе, 21. децембра, очекују се први знакови нестабилности. Пролазак слабијих атмосферских поремећаја преко Алпа, сјевероистока и средњег Јадрана ослабиће антициклоналну структуру, а температуре, посебно на вишим нивоима, нагло ће пасти.

Највећа промјена очекује се 23. и 24. децембра, када према моделима Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ) долази до продора хладног зрака са запада континента. За 23. децембар предвиђа се могућност снијега чак и у низијама на сјеверу Италије, укључујући Торино и Милано. Према картама прогнозе, очекују се значајнији сњежни наноси у долини Валтелине и на Апенинима између Ђенове и Савоне.

Што се тиче остатка зиме, италијански метеоролози су већ раније упозорили да би предстојећа зима 2024/25. могла донијети значајне метеоролошке промјене, с повећаним ризиком од изузетне хладноће и обилних сњежних падавина, што није виђено већ дуже од деценије.

Најекстремнија у прошлом вијеку

Наиме, феномен Ла Ниња, познат по утицају на глобалне атмосферске струје, могао би створити услове за хладнију и динамичнију зиму. Додатни фактор је могуће слабљење поларног вртлога, што би омогућило продоре хладног ваздуха према јужнијим географским ширинама, посебно током јануара и фебруара.

Неизбјежно је поређење с легендарном зимом 1956, једном од најекстремнијих у прошлом вијеку. Током тог периода, снажан сибирски антициклон проширио се према централној Европи и Медитерану, омогућивши силазак арктичког ваздуха који је донио рекордне сњежне падавине и ледене температуре широм Европе, па тако и у нашем региону.

Како подсјећа Крометео, зима 1955/1956. године остаће упамћена као једна од најхладнијих у великом дијелу Европе, па тако и на цијелом Јадрану. Да је томе тако свједоче и званично измјерени метеоролошки подаци. Када се учинило да крајем фебруара те године зима кончано готова, 8. марта услиједио је нови зимски продор. У јаком сјевероисточном висинском струјању, континентална се хладноћа преко Јадрана “разлика” дубоко на југа, све до Сицилије.

Снијег падао три дана

Кружење врло хладног ваздуха континенталног поријекла узроковало је стварање јаке циклона у ноћи с 11. на 12. марта 1956. Циклонални се центар са Италије премјестио у јужни Јадран, а 14. марта ојачао је нови циклон с центром над Отрантом. Резултат свега био је снијег не само у унутрашњости, већ готово посвуда у Далмацији уз обалу. Снијег је у Сплиту падао три дана за редом; 11,12 и 13. марта, а на тлу се задржао 4 дана – од 12. до 15. марта. Највише га је измјерено 12. марта, 7 центиметара.

Фебруар 1956. је с просјечном мјесечном температуром ваздуха од 2,0 била најхладнији мјесец од почетка званичних мјерења на станици Сплит Марјан. Чак је била хладнија од познатог екстремног фебруара 1929. године.

Иако је мало вјероватно да ће услови зиме 1956. бити дословно поновљени, надолазећа зима могла би садржавати епизоде екстремних метеоролошких догађаја, пише "Метеођорнале".

Кључну улогу у обликовању ове зиме играће поларни вртлог, велико подручје ниског притиска изнад Арктика. Ако се вртлог ослаби, што је често посљедица Ла Ниње и феномена стратосферског загријавања, хладне ваздушне масе могу избити из поларног круга и допријети до Италије и Балкана, пише "Дневно".