Šta je pozadina pada broja zaposlenih u FBiH: Otkazi u fabrikama!

Прије неколико дана у јавности се развила расправа о броју запослених у Федерацији БиХ.

Најприје се појавила информација да је у августу у ФБиХ било око 10 хиљада запослених мање него на крају прошле године, односно преко 3 хиљаде мање у односу на аугуст прошле године, пише Бизнисинфо.ба.

Из Пореске управе су се огласили и поручили да је основни разлог тим бројкама сектор образовања.

– Пад броја запослених евидентиран у аугусту 2025. године у односу на децембар претходне године представља уобичајен сезонски тренд, који је посебно изражен у периоду од јуна до септембра. Такво кретање претежно се односи на сектор образовања, гд‌је је природа запослења често временски ограничена – навели су из Пореске управе ФБиХ.

Подаци Пореске управе су несумњиво тачни, и они показују одређена сезонске кретања и осцилације. Али, да бисмо увид‌јели да ли је заиста само ово узрок паду броја запослених у Федерацији, треба детаљно анализирати и податке других институција. Узећемо овд‌је податке Завода за статистику ФБиХ.

Велики пад броја фабричких радника

Према подацима Завода, у јулу прошле године у Федерацији је било 547.620 запослених, а у истом мјесецу ове године било их је 544.379, дакле мање за око 3,2 хиљаде. Ови подаци су слични као и они Пореске управе, односно показују пад од преко 3 хиљаде у односу на исти мјесец прошле године.

Али, подаци Завода показују да је у прерађивачкој индустрији у јулу прошле године било је 104.260 радника, а у истом мјесецу ове године било их је 101.514. Дакле, овд‌је се јасно види да за годину дана имамо око 2,7 хиљада мање фабричких радника.

Број запослених у другом великом сектору који, уз фабрике, запошљава највише људи, такође је смањен. Ријеч је о трговини на велико и мало, у којој је број упослених смањен са 101.676 на 100.427, дакле за нешто више од 1,2 хиљаду радника.

С друге стране, број запослених у образовању чак је повећан на годишњем нивоу према овим подацима, са 43.086 на 43.797. Више је запослених и у службама здравствене и социјалне заштите, гд‌је је број порастао са 38.601 на 39.595.

У грађевинарству је број запослених благо повећан са 26.745 на 26.972. У административним и помоћним услужним д‌јелатностима број запослених је повећан са 14.715 на 15.278.

Пад није само сезонски

Дакле, пад у прерађивачкој индустрији и трговини сугерира да проблем није само сезонски. У индустрији се могу преплитати слабљење наруџби из иностранства, пад извоза у појединим гранама, аутоматизација и "растерећење" радне снаге кроз природни одљев. У трговини, притисци маржи, консолидација ланаца и помак ка онлајн продаји могу водити смањењу броја радника, чак и када промет номинално расте. Наравно, овд‌је је и проблем нерадне нед‌јеље.

Истовремено, раст запослености у образовању, здравству и социјалној заштити упућује на експанзију јавних сектора.

Важно је имати на уму и демографску позадину – континуирано исељавање радно способног становништва те старење популације смањују "базен" радне снаге. Мање расположивих радника у комбинацији с растом трошкова рада (нпр. повећање минималне плате или доприноса) може мотивисати послодавце да рационализују број запослених или пређу на флексибилније облике ангажмана.

Коначно, специфична структура рада у образовању објашњава сезонска кретања, али годишња поређења по д‌јелатностима (јули на јули) указују на шири образац: индустрија и трговина биљеже пад, док јавне услуге расту.

Зато ће бити кључно посматрати мјесеце септембар–новембар, када се образовање нормализује, како би се вид‌јело да ли се укупна запосленост враћа или остаје испод прошлогодишњег нивоа.