SDS se proglasio za lidera opozicije, Stanivuković stjeran u ćošak

По преузимању ПДП-а Станивуковић је у свом говору најавио да ће ова странка имати свог кандидата на предстојећим изборима 2026. године, али није прецизирао да ли ће ући у трку за српског члана Предсједништва БиХ или за предсједника Републике Српске.

Неколико мјесеци касније у интервјуу за Еуроњуз каже да га је политичко искуство научило да се не залијеће, па о томе неће говорити. Како каже, тиме се нарушава концепт опозиционог јединства које мора бити један шири фронт ако хоћете побједу.

"То је озбиљно друштвено питање. Немам право да себе покушам самокандидовати, нити то желим", рекао је.

Друга могућност је да су у СДС-у пребројали гласове које су добили на прошлим изборима и схватили да су и даље најјача опозициона странка. Наметање од стране ПДП-а није се свидјело бројним члановима, због чега су стизале поруке од Огњена Бодироге преко Маринка Божовића да се СДС и даље пита унутар опозиције и да ће имати кандидате на предстојећим изборима.

Оно што се није очекивало је да ће СДС имати кандидата за обје функције. Ова одлука осталим странкама опозиције задаје главобољу, а понајвише ПДП-у и Драшку Станивуковићу. Небојша Вукановић није износио амбиције да ће Листа за правду и ред потурити свог кандидата, а пред Станивуковићем је озбиљна дилема, да ли да жртвује јединство опозиције или подршку у странци.

Наиме, није се дешавало да ПДП на општим изборима нема кандидата за највише функције. Изборни циклус у којем не би имали свог кандидата био би озбиљан удар не само на Драшка Станивуковића, него и на сам ПДП. Питање је и хоће ли СДС задржати садашње руководство које се одлучило за борбу на два фронта. Ако би калкулисали, могли би рећи да ће 2026. година изродити компромис међу опозицијом, јер до избора је мало да би СДС оспособио бирачко тијело у Крајини и да би уопште могли у трку за предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ.