Rusi u Beogradu izlaze iz stanova i traže jeftinije, pale i cijene kvadrata

Тржиште некретнина у Београду је стабилно

Након прошлогодишњег скока цијена које су "удариле у плафон", домаће тржиште некретнина је током 2024. године стабилизовано.

"Београдско тржиште некретнина у текућој години карактерише повратак тражње за становима, у односу на 2023. годину када је забиљежен пад броја реализованих трансакција за неких 30 одсто", сматра Урош Јовановић из агенције Арт некретнине.

Урош оцјењује да је тржиште некретнина у Београду и Србији стабилно, и да то долази из навика и културе наших људи који вишак новца пласирају у некретнине.

"То је тренд који постоји одавно, да људи купују другу или трећу некретнину као инвестицију. Некретнине су прва опција када говоримо о инвестирању вишка новца. Тражња која се вратила је прилично здрава", сматра Јовановић.

Извршни директор компаније за издавање и продају станова City Expert Милош Митић такође оцјењује да тржиште показује знакове стабилности почев од прољећа текуће године.

"Тржиште некретнина, које је забиљежило значајан пад тражње током прошле године, поново показује знакове стабилности и раста од прољећа ове године. Иако ситуација није иста као прије неколико година, када смо имали линеарни раст тржишта и цијена некретнина, тренутни показатељи указују на стабилизацију и постојаност цијена", рекао је Милић.

Он сматра да данас не свједочимо тржишту "продаваца", већ купци преузимају доминантнију позицију на тржишту, а раст цијена у одређеним дијеловима града постаје израженији, посебно у сегменту новоградње.

"Нови купци се све више окрећу новоградњи због поврата ПДВ-а, све скупљих радова и потешкоћа у проналажењу мајстора за реновирање станова, као и због све сличнијих цијена староградње и новоградње. Староградња је показала и јачу линију пада тражње током прошле године, али од марта текуће године и овај сегмент показује знаке стабилизације и активности на тржишту", оцјењује Милић.

Руски утицај на цијене некретнина значајно ослабио

Када је ријеч о куповини некретнина, Милић сматра да су руски држављани и даље активни, али да немају значајан утицај на дефинисање продајних цијена.

"Руси чине мањи дио потражње у сегменту куповине, тако да не могу значајно утицати на продајне цене некретнина. Међутим, њихова присутност дефинитивно употпуњује тренд тражње и утиче на активност тржишта односно на позиционирање укупне криве тражње, што посредно може имати ефекат и на цијене", наглашава он.

Да удио Руса у продаји станова не прелази пет одсто, сматра Јовановић, али и истиче да је у закупу тај проценат већи.

"Многи од њих излазе из закупа који су закључали пре више од годину дана. Траже алтернативни смјештај пошто су цијене стабилизоване и ниже у односу на период крајем 2022. године", рекао је он БИЗЛифе.

Цијене закупа и новоградње

Тржиште издавања некретнина је доживјело значајне турбуленције у претходним годинама, сматра Милић.

"Током руско-украјинске кризе, дошло је до великог бума у потражњи и експоненцијалног раста цијена. Та ситуација се стабилизовала прошле године, а потражња се знатно смањила у поређењу са периодом највеће потражње, што је довело до благог поравнања криве понуде и потражње и смањења цијена за око 15% према нашим процјенама", наводи он.

Када су у питању цијене за новоградњу, Јовановић наводи примјер Миријева и Карабурме.

"Новоградња у Миријеву и Карабурми износи између 2.000 и 2.400, при чему је Миријево јефтиније. Цене новоградње у поређењу са претходне две године су у порасту између 20 и 50 одсто. Ако причамо о новоградњи, цене су скочиле за 50 одсто за посљедње двије године", каже он.

(Мондо)