Bliski istok ponovo na ivici rata

Ирански предсједник Масуд Пезешкијан потписао је закон према којем Техеран прекида сарадњу са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију, чиме је суштински онемогућена даља контрола контроверзног нуклеарног програма, који је био повод за 12 дана дуге нападе Америке и Израела на Иран.

Пезешкијан је ову одлуку донио тачно недјељу дана пошто је парламент у Техерану, послије дугих тирада о пристрасности шефа ове организације Рафаела Гросија, изгласао закон о прекиду сарадње са ИАЕА.

"Због повреде суверенитета и територијалног интегритета од стране ционистичког режима и САД, у погледу наших нуклеарних постројења намијењених цивилним сврхама, а на основу Члана 60. Бечке конвенције, влада је дужна да одмах обустави сваку сарадњу са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију", наводи се у документу који је потписао ирански предсједник.

Сукоб Ирана и ИАЕА достигао је врхунац крајем маја када је ова међународна агенција објавила извјештај према којем су власти у Техерану, додуше прије 20 година, извеле неколико проба "хладне фузије", односно детонације нуклеарне бомбе без обогаћеног уранијума.

Овакав извјештај био је окидач израелског бомбардовања, током којег су, током 12 дана, гађали низ постројења и објеката повезиваних са иранским нуклеарним програмом. У посебно припреманим атентатима страдало је чак 13 водећих људи атомског програма.

Израел поново бијесан

Одговарајући на иранску одлуку о прекиду сарадње са ИАЕА, Израел је одмах затражио пооштравање санкција Ирану, оптужујући Техеран за потпуно оглушивање о обавезе преузете кроз међународне механизме.

"Иран је управо издао скандалозно саопштење о прекиду сарадње са ИАЕА... Ово је апсолутно у супротности са међународним обавезама", написао је израелски министар спољних послова Гиден Сар на мрежи Икс.

Поновно увођење санкција дио је механизма који је успостављен споразумом о нуклеарном програму који је, на једвите јаде и уз силну помоћ Русије, Кине и ЕУ, 2015. године испословала администрација тадашњег америчког предсједника Барака Обаме.

Тај споразум, који је у извјесној мјери гарантовао нуклеарну безбједност на Блиском истоку, Доналд Трамп је искидао почетком првог мандата 2016. године, од када се питање иранског програма са дипломатског пренијело на политички терен и на концу резултирало отвореним ратом у којем је страдало око 1.000 Иранаца и непознат број Израелаца.

Послије сахрана 13 научника и стотина бомби које су погодиле истраживачке комплексе, стање у којем се налази ирански нуклеарни програм остао је прилична непознаница.

Сједињене Државе и Израел тврде да је тај програм, бомбама, "враћен" неколико година уназад, али је у неколико америчких обавјештајних извјештаја штета процијењена много конзервативније.

У спорном извјештају америчких обавјештајаца пак наводи се да је штета на објектима повезаним са нуклеарним програмом готово незнатна, те да су иранска настојања да начини атомску бомбу, уколико уопште постоји, успорена тек за неколико седмица.

Ирански нуклеарни програм предмет је контроверзи још од самог почетка нове америчке авантуре на Блиском истоку, пошто је шефица свих шпијуна САД Тулси Габард почетком године пред Сенатом рекла да нема доказа да Техеран покушава да направи атомску бомбу.

Када је, у јеку израелских напада, та изјава наново актуелизована, Габардова је одмах ретерирала, притиснута Трамповом констатацијом да "не зна о чему говори".

Американци "промашили" 408 килограма обогаћеног уранијума

Али, у цијело замешатељство око стања нуклеарног програма, прошле седмице, умијешао се и Фајненшел тајмс, преносећи тврдње неименованих европских званичника да су залихе обогаћеног уранијума у Ирану махом остале нетакнуте.

Наводи се и да се 408 килограма обогаћеног уранијума никада није ни налазило у центру Фордо, комплексу укопаном стотинак метара унутар гранитне планине, чије су улазе Американци затрпали бомбама ГБУ-57.

Инспектори Међународне агенције за нуклеарну енергију тврде да су недјељу дана прије почетка видјели тај материјал, док шеф те организације Рафаел Маријано Гроси сматра да је "скривен негдје око Исфахана".

"Иран никада није тајио да су сакрили тај материјал", рекао је Гроси Си-Ен-Ену.

Суштински, ради се о обогаћеном уранијуму похрањеном у посебне сандуке, који без проблема могу да се утоваре у десетак камиона.

На сателитским снимцима нуклеарног центра Фордо, које је компанија Максар технолоџис објавила неколико дана пред почетак рата, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Није јасно, ипак, да ли је том приликом било шта изнесено из подземних бункера.

(РТС)