Jedna odluka bi mogla da uvede Francusku u političku oluju i finansijsku krizu

Ле Пенова је премијеру дала рок до понедјељка да одговори на њене захтјеве и измијени буџетске планове своје владе.

Барније ће, вјероватно, морати да употријеби уставно право како би усвојио буџет - члан француског Устава омогућава влади да доноси законе без гласања у Националној скупштини.

Међутим, заступницима је допуштено да одговоре на то подношењем захтјева за изгласавање неповјерења влади, а рок је 48 сати од наметања закона.

Ако француска влада буде пала, што би се могло догодити већ сљедеће седмице, то би могло имати катастрофалне посљедице за француске финансије и стабилност еврозоне.

Приједлог буџета који је Барније предложио укључује чак 40 милијарди евра "резова" и 20 милијарди евра повећања пореза за 2025. како би био смањен дефицит на пет одсто БДП-а.

Иако су ови планови задовољили Брисел, у цјелини су непопуларни у самој Француској.

Законодавци су спровели седмице расправљајући о буџету, који је технички састављен од два приједлога закона, једног који оцртава буџет социјалног осигурања и другог који се тиче владиног приједлога буџета.

Велико је питање што ће Ле Пенова учинити. Ако њена странка подржи пад владе - до њега ће и доћи.

У Бриселу страхују да је реакција тржишта на могући колапс владе у Паризу непосреднија и опаснија од било које радње предузете према новим правилима ЕУ о потрошњи, за коју би у сваком случају били потребни мјесеци да се оствари.

Као посљедица кризе, могући су финансијска олуја са улагачима који продају француске државне обвезнице и драматичан раст трошкова финансирања дуга.

Посљедња два мјесеца француски тужиоци покушавају да увјере суд да су Ле Пен и многи други садашњи и бивши функционери Националног окупљања недопуштено користили новац из Европског парламента и траже драстичне казне.

Најстрожа казна сачувана је за Ле Пен - петогодишња затворска казна, од чега би три године биле условне, новчана казна од 300.000 евра и петогодишња забрана кандидовања за јавне дужности, укључујући и предсједничку.

Марин ле Пен тврди да се ради о политичком прогону, али наводи да став њене странке према предложеном буџету нема никакве везе са суђењем, преноси Срна.