Masovna histerija na aerodromu: 21 osoba se razboljela, ljudi padali u nesvijest

Извор из Метрополитенске полиције касније је навео да би се могло радити о случају масовне хистерије, с чиме се слажу и неки стручњаци. „Оно што се догодило на Хитроу готово је сигурно епизода масовне психогене болести која је заснована на анксиозности“, изјавио је др Роберт Бартоломију, социолог са Универзитета у Окленду и стручњак за ову тему за Гардијан.

Шта је масовна психогена болест?

Иако појам „масовна хистерија“ може подсјећати на средњовјековне плесне куге, такви догађаји нису непознаница ни у модерном свијету. Данас се користе термини „масовна психогена болест“ или „масовна социогена болест“, који се јављају у два главна облика: моторички и онај заснован на анксиозности.

Свијет

Ју-Ес стил: "Прекидамо производњу"

Примјер првог облика догодио се 2011. године у средњој школи Лерој у Њујорку, гдје су ученици испољавали тикoве попут трзаја и грчева. Иако се страховало од токсина из околине, стручњаци су ситуацију дијагностиковали као масовну психогену болест. „Ове епидемије јављају се у атмосфери анксиозности која може трајати седмицама или мјесецима. Дуготрајни стрес ремети живце и неуроне који шаљу поруке из мозга“, објаснио је Бартоломију.

Симптоми одговарају обрасцу

Случајеви засновани на анксиозности обично су изазвани изненадном перцепцијом токсичног агенса, попут непознатог мириса. „Уобичајени симптоми укључују главобољу, убрзано дисање, вртоглавицу и несвјестицу“, рекао је Бартоломију, додајући да се епизоде јављају изненада, а жртве се често опораве у року од неколико минута. Управо такав догађај, вјерује он, догодио се на Хитроу.

Свијет

Инспирација за "Succession": Ево ко преузима медијско царство Руперта Мердока

„Увијек кажем да прво морате истражити прије него што поставите дијагнозу масовне психогене болести. Службе су одмах дошле тамо и тестирале, и тестови су били негативни. Имали смо брзи почетак и опоравак те бенигне, пролазне симптоме“, истакао је. Додао је да сумња да је особа превезена у болницу вјероватно имала већ постојеће стање и да је то учињено из предострожности.

Није изолован случај

Ово није први пут да се аеродром доводи у везу с оваквим догађајем. Бартоломију је истраживао случај на аеродрому у Мелбурну 2005. године, када се 57 људи разбољело након што су пријавили „плиновит мирис“. Студија из 2010. године открила је да би значајан број пријављених хемијских инцидената заправо могле бити епизоде масовне психогене болести.

Друштво

Регион у опасности! Прелазак невремена пријети и БиХ

Професор Сер Сајмон Весели са Кингс колеџа у Лондону рекао је да је „мало рано“ за коначне закључке о Хитроу, али је додао: „Ако све ово не доведе до ничега, онда да, ово би могла бити епизода онога што сада називамо масовном социогеном болешћу.“ Бартоломију је нагласио да се не ради о менталном поремећају. „Најбоље се описује као колективна стресна реакција која је заснована на вјеровању. Сви имамо увјерења, стога смо сви потенцијалне жртве. Није ‘све у њиховим главама’ у смислу да не доживљавају стварне симптоме“, закључио је.

(Индекс)