Служба ЕУ за праћење климатских промјена Коперникус почетком априла је објавила да је овогодишњи март био најтоплији у историји мјерења.
Заправо, сваки од посљедњих десет мјесеци рангиран је као најтоплији икада досад забиљежен у свијету у поређењу с одговарајућим мјесецом претходних година, подаци су из месечног билтена Коперникуса.
Заједнички извјештај које су објавили Коперникус и Свјетска метеоролошка организација (СМО) показује нове забрињавајуће податке.
Наиме, Европљани пате од несносне врућине током дана, а ноћу су под стресом због непријатне топлоте. Стопа смртности од врућина порасла је 30% у Европи у двије деценије, показао је извјештај ове двије организације.
"Цијена климатских мјера може изгледати високо, али цијена неактивности је много већа“, каже главна секретарка СМО Селест Сауло.
Рекорди падају сваког мјесеца
Извјештај је показао да су температуре у цијелој Европи биле изнад просјека 11 мјесеци током 2023. године, при чему је септембар био најтоплији од почетка мјерења, преноси "Гардијан".
Вруће и суво вријеме изазвало је велике пожаре који су пустошили села и избацивали дим који је гушио удаљене градове. Пожари с којима су се ватрогасци борили били су посебно жестоки у сушом погођеним јужним земљама попут Португала, Шпаније и Италије.
Грчку је погодио највећи шумски пожар забиљежен у ЕУ, у којем је изгорјело 96.000 хектара земље, наводи се у извјештају.
Обилна киша такође је довела до смртоносних поплава. Европа је 2023. била око 7% влажнија од просјека у посљедње три деценије, а трећина њене ријечне мреже прешла је "високи“ праг поплава.
“Европа је 2023. била свједок највећег пожара икад забиљеженог, једне од највлажнијих година, јаких морских топлотних таласа и широко распрострањених разорних поплава“, рекао је Карло Буонтемпо, директор службе за климатске промјене Коперникус.
Смртни случајеви узроковани топлотом
Извјештај није дао податке о броју умрлих због врућине 2023, али су научници утврдили да је у 2022. било 70.000 додатних смртних случајева.
"Број смртних случајева узрокованих топлотом у 2023. је вјероватно био већи“, рекла је Фридерике Ото, климатолог са Империјал колеџа у Лондону, која није била укључена у извјештај.
"За многе од ових смрти, додатна топлота узрокована емисијом фосилних горива била би разлика између живота и смрти", додала је.
Извјештај долази двије недјеље након што је Европски суд за људска права пресудио да је слаба климатска политика Швајцарске прекршила људска права групе старијих жена, за које је већа вјероватноћа да ће умријети од топлотних таласа, напомиње "Гардијан".
Ова пресуда оставља све европске владе рањивим на судске случајеве који их тјерају да донесу политику која спречава да се планета загрије за 1,5 степен Целзијуса изнад прединдустријског нивоа до краја вијека.
Ана Ракел Нунес, доцент за здравље и животну средину на Универзитету у Ворвику, која није била укључена у извјештај, рекла је да је хитна акција за заштиту здравља и његово укључивање у климатску политику "императив“.
"Све мање биће ускраћивање будућим генерацијама заштите и предвиђања које заслужују“, рекла је она.
Осим што су истакли екстремне климатске штете, научници су указали и на рекордну количину електричне енергије произведене из обновљивих извора. У 2023. години, 43% електричне енергије долазило је из обновљивих извора, у односу на 36% у претходној години.
"Ако људи наставе да сагоријевају нафту, гас и угаљ, топлотни таласи ће и даље бити све топлији, а угрожени људи ће наставити да умиру“, каже Ото.
