Велика плава рупа је препознатљиво чудо природе - највећа и једна од најдубљих подводних рупа на свијету, лоцирана надомак обале државе Белизе, у Средњој Америци.
Током 1970-их популаризовао је истраживач Жак Кусто, али није детаљно истражена. Све се промијенило 2018. године када је експедиција предвођена милијардером Ричардом Брансоном одлучила да се спусти до њеног дна.
Велика плава рупа је пречника 300 метара, док се најдубља тачка налази на 125 метара, преноси "Лед Бајбл".
Одлучено је да експедиција, коју су поред Брансона чинили Фабијен Кусто (унук Жака Кустоа) и истраживач "Нешнал Џиографика" Ерика Бергман, користи малу подморницу како би остварила циљ.
Када су достигли 90 метара дубине наишли су на слој водоник-сулфида који је спријечио даље развијање подводног живота, а све око њих се замрачило.
Оно што су пронашли на дну, потпуно их је запањило. Ту је била гомила смећа, укључујући пластичне флаше, као и нечија ГоПро камера с породичним сликама.
“Пронашли смо и остатке двоје ронилаца који нису имали среће приликом истраживања Велике плаве рупе. Одмах смо обавијестили полицију и локалне власти, а посмртне остатке нисмо дирали”, испричала је касније Ерика Бергман.
Експедиција је нашла и доказе да подводна структура није одувијек била рупа. Наиме, на јужном зиду откривен је систем пећина и огромни сталактити.
“То је јасан доказ да је Велика плава рупа некада била пећина, будући да сталактити настају само у сувим пећинама”, објаснио је Ричард Брансон.
Ерика је додала да су на дну затекли и “необичне трагове”, односно “кругове” који су се укрштали тачно око центра рупе, али да нису схватили како су настали.
