Још од 1879. године, ботаничар Вилијам Бил са Мичиген Стејт Универзитета (МСУ) закопао је 20 боца како би покренуо експеримент о дуговјечности сјеменки.
Више од 140 година касније, нека од сјеменки из посљедње извађене боце почела су клијања.
У новом истраживању, истраживачи са МСУ-а анализирали су геноме биљака како би утврдили одговарају ли заиста онима које је описао Бил.
Генетско тестирање открило је изненађујуће резултате, а налази доприносе нашем знању о врстама сјемена дуговјечних и о животности сјемена у природним условима тла.
"Највеће изненађење за мене је да су се сјеменке поновно клијале", каже биљни биолог Франк Телевски с МСУ-а.
"Невјероватно је да нешто тако старо још увијек може расти", рекао је.
На почетку експеримента, свака од 20 боца била је испуњена више од хиљаду "зомби-сјеменки", покривајући 21 врсту.
Боце су закопане с нагибом према доле, како се у њима не би скупљала вода, пише "Сајенс Алерт".
Циљ експеримента
Главни циљ био је да помогне пољопривредницима да схвате како се носити с коровом који је перзистирао у тлу - далеко прије него што су пестициди изумљени и идеја је била ископавати боцу сваких пет година.
Како је вријеме пролазило, истраживачи су продужавали вријеме између ископавања, а нова боца сада се ископава сваких 20 година.
И док су многа сјемена мртва, нека нису - и први пут у овом експерименту (сада најдуговјечнијем таквог типа), тим је користио најновију технологију анализе ДНА како би правилно идентификовао које врсте сјемена и даље опстају.
"Рад молекуларне генетике потврдио је фенотипове које смо видјели, што значи да су биљке Вербаскум блатариа, или молинија лептирица, и један хибрид између Вербаскум блатариа и Вербаскум тапсус, или обична молинија", каже биљни биолог Грејс Флеминг са МСУ-а.
Наставак експеримента
"Бил је тврдио да је укључио само сјеменке Вербаскум тапсус, тако да се морала догодити нека забуна приликом припреме боца", каже она.
С четири преостале боце, експеримент је заказан до 2100. године. Боце остају на тајној локацији како их нико ван истраживачког тима не би могао отворити или дирати.
И док смо видјели старије сјеменке које и даље клијају, ниједно истраживање није било овако досљедно и плански у својим методама током тако дугог времена, чак и док су се циљеви и релевантност истраживања мијењали временом.
"У више од 140 година од почетка експеримента, питање дуговјечности сјеменске банке добило је нову важност, укључујући и очување ријетких врста и обнову екосистема; на примјер, сјетва прерија на бившим пољопривредним земљиштима", каже еколог Ларс Брудвиг са МСУ-а.
