Прослављени српски и свјетски редитељ Емир Кустурица рођен је на данашњи дан 1954. године у Сарајеву.
За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Филмску режију завршио је на угледној Филмској академији у Прагу. Његов студентски филм "Герника", снимљен према новели Антонија Исаковића, побиједио је на Фестивалу студентског филма у Карловим Варима.
Током студија режирао је и два кратка филма - "Један дио истине" и "Јесен".
По завршетку студија, Кустурица се враћа у родни град гдје започиње професионалну каријеру на Телевизији Сарајево. За телевизијски филм "Бифе Титаник", заснован на причи нобеловца Иве Андрића, освојио је награду за режију на националном Телевизијском фестивалу у Порторожу.
У дугометражној играној продукцији дебитовао је 1981. године филмом "Сјећаш ли се Доли Бел?", за који је награђен "Златним лавом" на фестивалу у Венецији за најбољи дебитантски филм, као и наградама на Фестивалу југословенског играног филма у Пули.
Свој таленат показао је и у филму "Отац на службеном путу" (1985), који му доноси "Златну палму" на Филмском фестивалу у Кану и номинацију за награду америчке филмске академије "Оскар" за најбољи филм ван енглеског говорног подручја.
За овај филм редитељ је добио награде "Златна арена" и "Јелен" на домаћим фестивалима, а међународна критика додијелила му је Гран-при за најбољи филм 1985.
На Филмском фестивалу у Кану 1989. године Кустурица је добио награду за режију филма "Дом за вјешање" и специјалну награду "Роберто Роселини".
Предавао је режију на Академији сценских умјетности у Сарајеву од 1981. до 1988. године, а потом на Универзитету "Колумбија" у Њујорку.
Први филм Емира Кустурице на енглеском језику био је "Аризона дрим" (1993.) са Феј Данавеј, Џони Депом и Џеријем Луисом у главним улогама. Филм је награђен "Сребрним медвједом" и Посебном наградом жирија на Филмском фестивалу у Берлину 1993. године.
Наредни филм, "Подземље" (1995.), донио је Кустурици другу "Златну палму" на Фестивалу у Кану.
На Венецијанском филмском фестивалу 1998. године добио је Сребрног лава за најбољу режију за филм "Црна мачка, бијели мачор".
Филм "Живот је чудо" појавио се у биоскопима 2004. године. За потребе снимања овог филма, изграђен је Дрвенград на Мећавнику.
Српски и свјетски редитељ 2005. године био је предсједник жирија Канског филмског фестивала.
У париској опери Бастиља 26. јуна 2007. године изведена је његова панк-опера "Вријеме Цигана", по мотивима филма "Дом за вјешање". Исте године додијељен му је Орден витеза реда умјетности и књижевности, највише француско признање у области културе.
Године 2008. режирао је Филм "Завјет" који је премијерно приказан на фестивалу у Кану, а потом и документарни филм "Марадона" о Дијегу Марадони.
Филм "На млијечном путу" свјетску премијеру имао је 9. септембра 2016. године на 73. Међународном филмском фестивалу у Венецији, док је у Србији премијерно приказан 16. јануара 2017. године на "Кустендорфу" на Мећавнику. Главне улоге у филму, поред самог редитеља Емира Кустурице, тумаче и славна италијанска глумица Моника Белучи и српска глумица Слобода Мићаловић.
Документарни филм "Пепе, један узвишени живот", у режији Емира Кустурице, прича је о најсиромашнијем предсједнику на свијету. Филм је приказан у Главном програму 47. ФЕСТ-а у Београду, а свјетску премијеру имао је на Фестивалу у Венецији. Овај филм отворио је и 12. Међународни филмски фестивал "Кустендорф".
Недавно је снимио кратки филм "Јунаци нашег времена" који говори о томе како је у сумрак људскости осванула нада да није све угашено и затрто, а да то показују појединци скучени по "неким ћошковима свијета који, за схватање савременог човјека, немају ништа, а у ствари имају све".
"И док, по стиховима многих пјесника, сви тврде да траже човјека свијећом, Емир Кустурица је у свом окружењу нашао људе и не обасјава их свијећом, већ рефлекторима како би доказао, по ко зна који пут, шта значи бити човјек и то човјештво претворио у извор са ког ваља пити, чија се вода не да флаширати", наведено је у опису овог филма прослављеног српског редитеља.
Кустурица је идејни творац два града - Андићграда и Дрвенграда. Добитник је европске награде за архитектуру "Филип Ротије" 2005. године за Дрвенград на Мокрој Гори. Ову награду традиционално сваке треће године додјељује Фондација за архитектуру из Брисела и једно је од најцјењенијих белгијских и европских признања у области архитектонске културе.
Добитник је и низа ордена и признања, међу којима се посебно истичу Орден Светог деспота Стефана Лазаревића који му је Српске православна црква додијелила 2016. године.
Исте године указом предсједника Русије Владимира Путина додијељен му је Орден пријатељства за изузетан допринос у учвршћивању пријатељства између народа, за популаризацију руског језика и културе у иностранству.
Носилац је и Ордена "Италијанске звијезде", које додјељује предсједник Републике Италије, те Медаље за заслуге, коју додјељује предсједник Чешке Републике.
Емир Кустурица бави се и књижевним радом. Написао је четири књиге "Смрт је непровјерена гласина" (2010), "Сто јада" (2013), "Шта ми ово треба" (2018) и "Видиш ли да не видим" (2022).
Умјетник филма и филозоф, ангажовани интелектуалац и ерудита, опробао се и као изврстан књижевни приповједач. Сви ти дарови налазе се у његовој новој књизи ("Видиш ли да не видим"), роману и есеју о писцу Петеру Хандкеу и редитељу Кустурици.
Свјетски глас двојице побуњеника приближио је њихове различите темпераменте и спојио их у разумијевање посебне врсте. Главни јунак нове књиге, Хандке/Кустурица, држи савременом свијету духовиту лекцију о племенитом савршенству умјетности и моралности, и то кроз параболу ходања по жици изнад судбинске ријеке Дрине која спаја и раздваја све осим аутентичности и човјечности, наведено је у опису најновије књиге Емира Кустурице.
У октобру ове године на Међународном сајму књига у Београду представљена је његова најновија, пета, књига "Кад мртве душе марширају" за коју аутор истиче да садржи збир његових реакција на данашње вријеме и представља сурогат усмене књижевности.
"Живимо у времену када оно што пишемо може да буде изговорено, и имамо ту несрећу што ће ускоро моћи да нам ставе у уста све оно што никад нисмо ни помислили, а изгледаће потпуно реално да говоримо све оно што није требало да кажемо. У сплету несрећа које нас окружују написао сам ту књигу", рекао је Кустурица на промоцији књиге у препуној сали "Иво Андрић" на београдском Сајму књига.
Половином новембра прослављени српски и свјетски редитељ присуствовао је 9. Петербуршком међународном културном форуму. Том приликом предсједник Руске Федерације Владимир Путин захвалио је Емиру Кустурици на креативности и пажњи коју поклања руској култури, нагласивши да "све што Кустурица ради претвара се у дијамант".
Обраћајући се руском предсједнику, Кустурица је рекао да су глобалисти прије 20 година обећали да ће бити културне разноликости, а на крају се десила сексуална разноликост. "У свему томе поставили су нам култ - ако хоћете да добијете Оскара, морате да покажете живот сексуалних мањина, трансродних особа", рекао је Кустурица и указао да је филм прије 20 година имао аутентичан језик, а да се сада и језик измијенио, као и све остало.
"Језик кинематографа сада је рекламни језик. Сматрам да је будућност у руском филму. Дошао сам у Русију да снимам неке филмове. 'Лавр', (Јевгенија) Водоласкина и Достојевског, то ће бити оно што ја мислим о вашој култури и како је осјећам", рекао је Кустурица у обраћању Путину.
Кустурица је бројну публику широм свијета одушевљавао и наступима са својим бендом "Но смокинг оркестра".
