Павле Вуисић био је бард домаћег глумишта. Живио је повучено и бјежао од новинара, а свједок његовог живота и карактера била је Мирјана Вуисић, која је до посљедњег дана остала са њим.
О његовом животу је говорила само једном, када је открила да је Павле и тада у њеном срцу као што је био и првог дана.
"Умио је тако озбиљно да ме слуша, да ме је потпуно фасцинирао. Послије двије-три године видјела сам га код Белог двора. Била сам са другарицом и само сам јој рекла: 'Одох да га ухватим'. Не могу да кажем да смо одмах почели да се забављамо, али смо кренули да се упознајемо. Друго је то вријеме било“, испричала је тада осамдесетшестогодишња госпођа са сјетом у гласу, преноси Курир.
Док је Мирјанина мајка била пресрећна због љубави са Вуисићем, другарице су је наговарале да га остави.
"Оне га нису вољеле, причале су ружно о њему јер се више дружио са мушким друштвом, али ја нисам марила“, каже она.
Без обзира што је завршила факултет и хтјела да усавршава језике, због љубави је постала секретарица режије.
"Само ћути, слушај и пиши", савјетовао ју је супруг, а она је помно слушала. Када се удала за Пају, дошла је да живи у његов дом, гдје су је дочекали Павлови родитељи, брат и сестра и њихови супружници.
Са свекрвом се лијепо слагала, иако је њен муж бјеснио што морају да живе сви заједно:
"Живјела сам са Павловом мајком двадесет година. Говорила ми је да је био веома немирно дијете. Имао је млађег брата који је гледао у њега као у бога и волио је да га имитира. Када је краљ Александар укинуо скупштину, његов отац је остао без посла, па је почео да ради као срески начелник. Селили су се сваке двије-три године. Али Павле се лако прилагођавао. Чим дође у неко мјесто, види који дјечак је главни и за два-три дана га среди и преузме позицију алфа-мужјака“, рекла је за Информер.
Навику да се потуче и да у тим двобојима побјеђује стекао је у дјетињству. Понекад, то је умио да примијени и у зрелом добу. Тако је песнице укрстио и са колегом Мијом Алексићем.
"Павле је дошао да ме посјети на снимању филма 'Човек из храстове шуме'. Мија Алексић и он су се напили, па је директор дошао код мене и замолио ме да их одведем са сета. Отишли смо у једну кафану. Мија је цијеле вечери мене хвалио и дијелио ми неке комплименте. Само сам сједила и ћутала. У једном моменту му је Павле свашта рекао, а онда су се потукли. Мија је извукао дебљи крај пошто је мој муж био много вјештији када је требало да се бије, изучио је то у дјетињству. Никада нисам питала Павла зашто је тако реаговао“, објашњава.
Прави проблем је настао када је екипа сутрадан требало да сними посљедње кадрове филма.
"Мији је остало да уради неке крупне кадрове, а нос му је био надувен. Морали смо да прекинемо снимање. Неколико година касније њих двојица су радили 'Маратонце', али се више нису обазирали на сукоб. То је одмах заборављено. Сарађивали су професионално и није им било битно да ли некога воле или не. Могу да се псују и бију, али када дође камера, били су професионалци. Знали су шта је њихова обавеза“, рекла је Мирјана.
Вуисић је био симбол комунистичких филмова, али је приватно презирао комунизам и Јосипа Броза Тита. Ипак, предсједник СФРЈ и његова супруга Јованка обожавали су славног глумца.
"Много су га вољели, па су му толерисали што је јавно показивао да он њих не воли. Паја када оде у кафану обавезно тражи ћебе: 'Дајте ми га да прекријем Титову слику на зиду.' Његов отац је страдао под терором комуниста и Павле није могао да их смисли. Годинама су га убјеђивали да се упозна са Титом, али није хтио ни да чује“, каже.
Службе безбједности су га једном приликом киднаповале на ријеци и у гаћама га одвели у Бели двор. Када су инсистирали да се обуче у одијело, побјеснио је. Умало се није потукао са њима: "Када сте ме оваквог довели, оваквог ме и водите код њега..." Тито је чуо да се нешто догађа и позвао га у своје просторије, а Павле је био у гаћама и атлетској мајици - објаснила је па додала:
"Павле је могао много да попије, али је добро подносио пиће. За разлику од њега, Мија је био баш незгодан када га стигне алкохол, па су у кафани сви бјежали на другу страну када се он напије.“
Без обзира на то што је током блиставе каријере одиграо 177 улога, увијек је говорио да не воли то што ради, већ да снима искључиво због пара.
"Није волио глуму, није желио њоме да се бави, случајно је упао у свијет кинематографије. Али онда је наставио то да ради да бисмо ми лагодније живјели. Заправо, не знам ни сама да ли заиста није волио да глуми или је само волио тако да гунђа“, истакла је Мирјана.
Паја је многима дјеловао као незгодан и крут човјек, али иза широких рамена и намргођеног лица крила се танана, пјесничка душа.
"Његове пјесме су за мене биле сувише драгоцјене да би биле уништене. А он је умио да их исцијепа, па сам морала да их љубоморно чувам од њега самог. Записивао их је на кафанском рачуну, на салвети, на кутијама цигарета, на календару, на телефонском именику, на листовима истргнутим из мојих свезака“, истакла је Мирјана.
Мирјана је као секретарица режије радила на бројним култним филмовима и увијек се трудила да на сету избјегне супруга. Како сама каже, није жељела да буде на мети оговарања колега, нити да свој приватни живот доноси на посао. У томе ју је подржавао и сам Павле.
Када се помене име Павла Вуисића, једна од првих асоцијација је његов колега Миодраг Петровић Чкаља. Направили су праву револуцију глумећи најбоље пријатеље у серијалу "Камионџије" и подигли су бившу Југославију на ноге. Сви су жељно ишчекивали да виде нове авантуре Паје и Јарета.
Међутим, када се угасе камере, њих двојица се нису подносили. Прецизније речено, Вуисић никако није могао да "свари" колегу.
"Чкаља је био потпуно другачији од Павла. Био је слаб, а мој муж је био јак. Миодраг је претјеривао у глумљењу, док је Павле говорио да он 'испред камере не глуми, него да се само понаша'. Због тог 'глуматања' Павле није могао да га смисли. Иако је међу њима владала велика нетрпељивост, на филму то никада није могло да се види. Свима је дјеловало као да су веома везани и да су прави пријатељи“, рекла је она.
Да су Паја и Чкаља заиста били у ужасним односима свједочи и чињеница да Мирјана никада није упознала колегу свог мужа. Међутим, ту није био крај Вуисићевим захтјевима. Без обзира на нетрпељивост, није хтио да дозволи да он ради за пет пута више новца од Миодрага Петровића.
"Иако га није волио, увијек се борио за Чкаљу. Када је добио огроман хонорар, захтијевао је да исту суму добије и Чкаља“, закључила је Вуисићева удовица.
