Још од старих Словена преносе се вјеровања о лошем, односно позитивном дејству појединих врста дрвећа, попут оног да се храст не сијече и да се за Божић уноси грана.
На кров куће ставља се чуваркућа или, пак, перуника, јер штити од грома. Близу куће се не сади багрем, јер му је старо име било нерод. Такође, багрем не треба калемити.
Уколико је неко дрво исјечено јер се осушило, или је коријење почело да уништава темеље куће, можда је вријеме да се преобликује двориште и да се предност да биљкама које су поштовали наши преци.
Орах у дворишту доноси несрећу и смрт. Орахово дрво није добро у близини куће, како због жила, тако и због сијенке која пада на кућу.
Није добро сједити у хладовини ораховог дрвета. Орах и дудови на окућници – овдје су сви укућани изумрли.
Прво треба засадити дрвеће и жбуње, а онда и цвјетнице.
Храст лужњак је најљепши украс који двориште може да има, јер је крошња лијепо разграната и прави “дебео” хлад. Прија му близина воде, а ово свето дрво симбол је дуговјечности.
Липа је за Словене била свето дрво, јер су цвјетови љековити. Липа пчелама даје добру пашу, а медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. Међутим, липа се сади са стране, близу, али не и изнад гарнитуре за сједење.
Врба је у вријеме када су кажњавана дјеца називана “мирко”, а врбовим гранчицама се на Младенце, Лазареву суботу и Цвијети, ударају дјеца ријечима “расти као врба”. Кора врбе је љековита за прехладу.
Глог је љековит за срчана обољења, а уједно и најмоћније средство против вампира и демона. Ово је жилав, листопадни жбун који може да буде бијели, црн или црвен, а бобице се беру када сазру и праве се џемови, чај, сок… Идеалан је да се обликује и као жива ограда, а приликом сађења треба додати креч у садну рупу.
Дрен први цвјета у прољеће, а зреле плодове даје у јесен. Дреном се куће ките за Ђурђевдан јер је симбол здравља, а за Богојављење се даје дјеци да поједу дренов цвијет да би били, отпорна на болести.
Јабука је омиљено воће, не једу се прије Петровдана и важан су свадбени детаљ. Срби су одувијек калемили јабуке, а ко то није радио, није смио да их сијече. Домаћа сорта петровача има бујно округло стабло и плод сазријева у јулу.
Шљиву су Срби гајили и у постојбини и од тада је сачувана најквалитетнија сорта за сушење, пожегача. Покожица садржи најквалитетнија етарска уља, преносе "Новости".
