Увелико траје сезона слава, иако је већ неколико празника за нама, има још пуно датума када православни вјерници обиљежавају своје крсно име или славу.
Слава је заправо дан када породице православне вјере прослављају прелазак својих предака из паганства у хришћанство. Свака породица има свог који се преноси кроз генерације, обично на са оца на сина, а сваки крај има и неке своје специфичне обичаје.
Прослава одређеног светитеља јесте потврда привржености породице вјери и дан је када се спроводе обичаји и обреди, декорише сто, припема укусна храна и подстиче позитивно расположење. Иако су се многе ствари промијениле, слава треба да се слави скромно, у кругу породице, кумова и најближих пријатеља уз укусну храну.
Подразумијева се да се на славу не касни, да је дрес-код елегантан и да се домаћинима носе дарови, пише делицент.цом.
Ево шта славска правила лијепог понашања још подразумијевају да би све било како ваља:
На славу се данас зове
Сигурно сте много пута чули да се "на славу не позива”. Тако је било раније, врата су тог дана била отворена за све, али данас је правило да се гости ипак зову на крсну славу и то је најчешће ужи круг породице и пријатеља.
И обиљежавање крсног имена мијењало током времена. Према обичају, најважнији симболи славе су славски колач, вино и жито, али трпезе су постале раскошније, а славље понекад умије да се претвори у оно налик Ивковој слави или свадби.
На славу се не касни
Важно је да на славу доћи на вријеме јер тиме изражавате поштовање према домаћину и његовој породици, али и осталим гостима.
Слава се честита
"Срећна ти слава, домаћине! Нек Бог да здравља и среће, теби и твојој породици!", гласи поздрав који се упућује домаћину. Након тога се уручује поклон. Затим се гост послужи житом и вином, а онда се сједа за сто на мјесто које домаћин покаже. Послије заједничке молитиве, домаћица износи храну на сто.
Шта се поклања за славу
Бонтон каже да се домаћину уручује пригодан поклон попут флаше пића, док се домаћици даје цвијеће, бомбоњера или неки други практичан и адекватан дар.
Нити се гледа поклону у зубе нити се обраћа пажња на то колико је "раскошна“ трпеза.
У давна, скромна времена, на поклон се носило оно што су гости сами направили: колачи или хљеб, али обичај је био да се донесу и вино, ракија, јабуке, брашно… Жене су носиле ручне радове, везене столњаке, гоблен, миље и обично га је у госте носила дјевојка која је стасала за удају, да би се показала. Ти обичаји су се кроз вијекове мијењали и прилагођавали времену и данас постоје и претјеривања у виду скупих играчака за дјецу, луксузних поклона за домаћине или за дом у који се иде.
А слава је празник који нас подсјећа на топлину, породично огњиште, блискост, скромност, нематеријалне вриједности и ода је скромности и врлини. Зато је најпримјереније да и славски поклон буде у том маниру.
Пригодни дарови су за домаћина вино, а кафа, рахатлук, бомбоњера или цвијеће за домаћицу и чоколада за дјецу.
Водите рачуна о томе да случајно некоме не поклоните исто оно што је он за славу донио вама - не мислимо на исту ствар већ дословно на исти артикл.
Домаћин двори славу
Дворење је важан обичај који се везује за крсну славу. Домаћин на овај свечани дан дочекује госте и не сједа док свијећа гори. То ради из поштовања према светитељу кога слави и који је заправо главни гост.
Одложите мобилни у џеп или ташну
Бонтон, и то не само онај славски, налаже да на слављу не користите мобилни телефон, како би све било усмјерено на сам повод окупљања.
Мала дјеца треба да буду ваша брига
Да ли дјецу треба водити на славу? На ово питање не постоји тачан одговор, али постоје нека елементарна људска и здраворазумска начела којих се треба придржавати.
Размислите шта ви заправо чините својим малишанима водећи их у гужву, међу непознате људе, међу вирусе, алкохол и дувански дим, пише бебац.цом.
Наравно да ће их повести на породичан славски ручак код бабе и дједа, али им вјероватно неће бити пријатно на слави од 60 гостију. Шта год да одлучите - знајте да је ваше дијете ваша брига и не очекујте да га други надзиру, анимирају и хране, посебно не домаћица која ионако има превише посла. Не допуштајте дјетету да се понаша онако како би се понашало у својој кући.
Свакако, саставни дио православне вјере јесте праштање: важно је да прославите славу са драгим људима, а све што искочи из такозваних нормалних оквира - опростиће и гост и домаћин.
