Ушли смо у посљедњу недјељу Васкршњег поста када би сваког дана, осим на Велики петак, вјерници који су се придржавали правила поста могли да се причесте. Ипак, многе жене су у недоумици да ли би то требало да ураде ако током ове седмице добију менструацију. Наиме, један дио свештенства и монаштва позива жене на причешће, док други дио не подржава тај став.
Причешће је за све православне вјернике круна поста. Послије исповијести, многи ће с великом радошћу и захвалношћу прићи Светој чаши и узети крв и тијело Христово, са побожношћу која одликује сваког вјерујућег мирјанина. Ипак, жене које су се придржавале правила Васкршњег поста, а ове седмице добију менструацију, имају дилему да ли би требало да прилазе путиру или да се само исповеде и помоле, без причешћа.
Свештеник Александар Чавка је, гостујући на ТВ Храм, дао опсежан одговор на питање које се поставља још од четвртог вијека.
- Прије свега, морамо да имамо у виду да се наша хришћанска вјера наслања на јудејску традицију, дакле много је обичаја у хришћанству наслијеђено из јудаизма. Такође, треба имати у виду како Мојсије није био само вјерски вођа и законодавац у смислу моралних прописа, него је у неку руку био и политички вођа свог народа. Многи прописи који се налазе у Мојсијевом законодавству имају смисла једино ако се посматрају у контексту времена у ком су настајали. Како се у Светом писму каже, слово закона убија, а дух је тај који оживљује. Зато је потребно да увијек у сваком закону пронађемо његов дух, а не само писану ријеч. Када је у питању нечистоћа жене, видимо да је у Старом завјету, а то се пренијело и на Нови завјет, жена у циклусу сматрана за тјелесно нечисту; и не само у току циклуса, него и жена по порођају, јер је 40 дана сматрана за нечисту ако је родила мушко дијете или 80 дана ако је родила женско дијете - подсјећа свештеник Александар Чавка.
Према његовим ријечима, ово се може тумачити на разне начине; контекстно тумачење, између осталог, јесте да је жена у том периоду била поприлично обесправљена и, како свједоче извори у то вријеме, имала је незнатно већа права него што је то имао роб.
- И поштеда жене од дотицања, то јест било каквог контакта са њом у периоду у 80 дана или 40 дана по порођају јесте управо била прилика да се она сачува. И онај који дође у контакт са њом такође је био нечист, па су онда и мушкарци избјегавали да долазе у контакт са женом, јер ако би он постао нечист морао је да прође и он период очишћења, приношење жртве... Та тјелесна нечистоћа за жену која је у циклусу или по порођају пренесена је и у Нови завјет - подсјећа отац Александар.
Тумачења светих отаца о причешћу жене током циклуса
Питање да ли би жена могла да се причести у периоду када има менструацију, тј. када је, по гледиштима Цркве тјелесно нечиста, постављано је Светом Дионисију Александријском у четвртом вијеку. Исто то питање сто година касније постављено је Тимотеју Александријском, па онда у шестом вијеку Јовану Поснику, Никодиму Светогорцу...
- Јасно је да ту постоји недомица већ вијековима. Каква су тумачење била? Дакле, тумачење Дионисије Александријског било је да жена не треба у периоду када је у циклусу да приступа Светој трпези и да се причешћује тијелом и крви Христовом зато што је тјелесно нечиста, да је потребно да човјек буде и душом и тијелом чист да би приступио. Али, каже да се та жена увијек може молити Богу у храму. Тимотеј Александријски исто то говори. Међутим, у исто вријеме ћемо пронаћи тумачење кроз причу о крвоточивој жени. Она је дотакла само Христову хаљину и течење њене крви је стало. Многи кажу како се та жена није дотакла Христа, него само краја његове хаљине, што управо изражава ту њену недостојност. Међутим, постоје свети оци као што су, на примјер, Свети Климент Римски, Свети Григорије Двојеслов, који сматрају да та тјелесна нечистоћа, односно циклус није из воље жене, него да је то по палој природи жениној. Свети Климент Римски каже, зар мислите да је жена у том периоду без Духа Светога? Ако је без Духа Светога, шта ако се она тада упокоји? Да ли то значи да умире без Духа Светога и без наде? И он додаје у наставку како Дух Свети увијек постоји на нама послије Свете тајне криштења, па и на жени, и каже да је неопходно да се причешћује, да прима Духа Светога и да се мора причестити. И онда, кључно на крају, он каже да ни порођај, ни циклус, ни источење сјемена не чини човјека нечистим или жену нечистом, него нас чине безакоња и гријехови наших нечистим - наводи отац Александар.
Он сматра да су прописи који се односе на непричешћивање у току менструалног циклуса, прије свега били практичне природе и адекватни за период у коме су настајали.
- Ја бих се приклонио мишљењу Светог Грирорија Двојеслова, који управо говорећи о томе како природни процес не чини жену свјесно нечистом каже да она жена која послије созерцавања и молитве сматра да из страха Божијег пред светињом не треба да приступа причешћу треба је у томе и подржати. Али, исто тако, она која из љубави према Светим тајнама, а самим тим и према Христу, жели да се сједини са Христом у том периоду, треба је у томе подржати и храбрити - наводи отац Александар.
Будите у миру саме са собом
Посматрајући ову дилему из духовничке перспективе, отац Александар сагледава још један веома битан аспект.
- Познато је да жене у току циклуса знају да буду мало нервозније, да им сметају многе ствари више него иначе, осјетљивије су и раздражљивије. Самим тиме се поставља питање да ли жена у том периоду може да буде у миру прво сама са собом, па онда са свима осталима, а што је први предуслов за примање Свете тајне причешћа. Читамо у Светом писму да ако неко дође да принесе дар и сјети се да има неко против њега нешто или он против некога, да би требало прво се измири, па да се онда врати у Цркву да принесе дар. Тако и Света тајна причешћа: први и основни услов јесте да будемо у миру са свима, а самим тим и са собом. Тако да уколико жена осјећа силну жељу и љубав да се сједини са Христом, успијева да се уздигне изнад тих тјелесних посљедица циклуса и успијева да буде у миру са собом, мислим да је требало у томе охрабрити, а жена која сматра из страхопоштовања према Светим тајнама и према Богу да је боље да не приступа, нека не приступа - сматра отац Александар.
У Цркви је важно, подсјећа свештеник, да се поштује слобода избора и да се да човјеку могућност да мало и он учествује и просуђује, да преузима одговорност, а не да поступа као да је неки пион на шаховској табли којег неко помјера.
Уколико жена и даље има дилему да ли би требало да прими Свету тајну причести током менструалног циклуса, свештеник Чавка препоручује да се она о том питању посавјетује са својим парохијским свештеником.
