Како су тачно изграђене пирамиде и које невјероватне методе су древни инжењери користили, су питања на која научници још увијек траже одговоре. Сада вјерују да су све ближе открићу начина изградње најстарије пирамиде, Џосерове – а главну улогу играју оближње воде око подручја на коме је пирамида уздигнута.
Популарна теорија о изградњи пирамида сугерише да су радници користили систем ужади и санки да би вукли камење до врха, док је пирамида грађена од темеља, слој по слој. Међутим, нова студија сугерише да је најстарија пирамида у Египту, изграђена прије 4.700 година, настала помоћу “хидрауличног лифта”.
Џосерова пирамида, висока око 60 метара, је степенаста пирамида. То значи да су њене стране низ равних платформи или степеница, за разлику од релативно равних страна чувених пирамида у Гизи. Ову задивљујућу структуру је у потпуности изградио од камена древни египатски архитекта Имхотеп, у огромној некрополи по имену Сакара, јужно од Каира. Вјерује се да је то посљедње почивалиште краља Џосера, древног египатског фараона и оснивача Старог краљевства.
“Древни Египћани су познати по свом пионирству и мајсторству хидраулике кроз канале за наводњавање и шлепове за транспорт огромног камења”, објаснио је тим научника који је водио студију. “Овај рад отвара нову линију истраживања – коришћење хидрауличне силе за подизање масивних структура које су изградили фараони.”
Истраживачи су проучавали историјске записе и сателитске фотографије подручја како би протумачили карактеристике околине.
“Идентификовали смо да је унутрашња архитектура степенасте пирамиде у складу са хидрауличним механизмом за подизање, који никада раније није био пријављен”, кажу научници.
“Древне архитекте су вјероватно подигли камење из центра пирамиде, у стилу ерупције вулкана, користећи воду без талога.” Иако се за огромну осовину у центру пирамиде већ знало, истраживачи сада износе нову теорију о њеној сврси.
Прво, они указују на Гиср ел-Мудир, древну камену структуру западно од Џосерове пирамиде. Функција Гиср ел-Мудира никада није била потврђена, али истраживачи кажу да је можда деловала као брана, прикупљајући падавине и усмјеравајући их ка пирамиди кроз систем цијеви.
Када би подземна вода стигла до центра пирамиде, испирала се нагоре кроз централну осовину, попут магме у вулкану.
Овај моћни млаз воде би функционисао као “водени лифт”, који би носио равну платформу, вјероватно направљену од дрвета, на којој би плутало до 100 тона камења, захваљујући сили воде.
Према ријечима стручњака, млаз воде би могао да се контролише да би се окно испразнило, спремно за поновну употребу када дође још један товар камена. Вода је могла бити блокирана на дну осовине пирамиде, као нека врста чепа, прије него што би се поново ослободила када је сљедећи терет био на мјесту.
Иако овај новопостављени систем звучи посебно сложено за период од прије 4.700 година, саме пирамиде су доказ да су стари Египћани били можда вјештији инжењери него што се вјерује, преноси “Дејли мејл”.
Раније се сматрало да је Гиср ел-Мудир био ограђени простор за стоку, церемонијално мјесто за обожавање богова или чак недовршена пирамида. Али теорија да је то била брана представља убедљиву везу са централном осовином Џосерове пирамиде.За сада је нејасно да ли су и друге пирамиде можда биле грађене на овај начин.
