Манастир Острог данас је омиљено мјесто ходочашћа православних вјерника, мјесто у ком се, према многим причама и предањима дешавају велика чуда.
Поред тога, његова необична архитектура под стијенама надомак Никшића привлачи многе туристе, али мало ко зна како је манастир изгледао прије више од 100 година када га је захватио страшан пожар, али и прије него што је постао туристичка атракција.
Старе фотографије манастира постале су веома популарне на друштвеним мрежама, а на њима можемо да видимо да Острог некада није био ни налик здању које познајемо данас и које је стециште што вјерника, што знатижељних туриста током целе године. Оно што је, такође, интересантно јесте и прича о настанку манастира и чудима која се, према причама монаха и вјерника, ту дешавају.
Основао га је митрополит Василије у 17. вијеку
Историја манастира Острог је везана уз име Светог Василија Острошког Чудотворца. Сам манастир Острог је смјештен у стијени која надвисује област која је припадала породици Бјелопавлић, надомак некадашњег Оногошта, а данашњег Никшића.
Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку, чије мошти се и данас чувају у манастирском кивоту, то јест ћивоту.
Василије је био владика захумско-херцеговачки од 1639. до 1671. године и у Острог је с монасима дошао из херцеговачког манастира Тврдоша, који су порушили Турци.
Комплекс манастира Острог чине два дијела. Већи је Доњи манастир, смјештен око Цркве Свете Тројице, саграђене 1824. године, око које је већина манастирских објеката, укључујући и конак. Горњи или “Бијели” усађен је у стијену, и до њега води успон уском стазом дугом три километра. Чине га двије малене пећинске цркве, од којих је једна посвећена Светом крсту и украшена фрескама, које су у 17. вијеку радили српски зографи Јован и Радул, а које приказују Светог Саву и Светог Василија Острошког и сцене из Христовог живота и великих празника.
Друга црквица посвећена је Ваведењу Богородице и у њој су у једном ковчегу мошти Светог Василија Острошког, који је у 17. вијеку основао манастир на мјесту усамљених испосница у којима се подвизавао Свети Исаија од Оногошта.
Прије више од једног вијека десио се велики пожар
Данашњи изглед манастир је добио између 1923. и 1926. године, након обнове послије пожара који је уништио већи дио манастирског комплекса Острога.
Архитектура манастира Острог је врло специфична и јединствена на нашим подручјима, а разлог за то је првенствено географски положај манастира, узевши у обзир да је манастир Острог практично уклесан у стијени, па је и његова архитектура грађена у складу са тим.
Тако је Црна Гора, а уз њу и Српска православна црква добила манастир Острог као јединствен манастир на нашим просторима и то не само по архитектури, већ и по чудима и занимљивостима које се за овај манастир везују.
Митрополит Василије се упокојио у манастиру Острог 12. маја 1671. године, а на мјесту на коме је испустио своју душу је никла винова лоза, која се и данас може видети. Недуго затим, митрополит Василије је канонизован за свеца Српске православне цркве, која сваке године 12. маја прославља спомен на њега.
Од тада, па до данашњих дана се непрекидно догађају чуда Светог Василија Острошког. На званичном сајту манастира се стално појављују нови текстови који свједоче колико су велика чуда Светог Василија Острошког, а у походе манастиру готово свакодневно долазе поклоници, од којих многи нису православне вјере.
Обичаји и занимљивости везани за овај манастир су заиста бројни и ми овде можемо поменути само неке од њих. Свакако међу најзначајније занимљивости спада прича о папучама Светог Василија Острошког.
Наиме, познато једа је тијело Светог Василија једно од највећих чуда, узевши у обзир да је потпуно очувано до данашњих дана, иако се овај светац упокојио прије више од три вијека. Уз то, монаси манастира с времена на време пресвлаче овог светитеља и, како се тврди, његове папуче буду излизане, јер постоји вјеровање да он устаје и хода, преноси Блиц.
