У манастиру Острог свети чин крштења се обавља баш свакога дана у години, а једино што вам је потребно да са собом поведете и кума који који је крштен у Православној Цркви и није нам ни у каквом сродству. У овој светињи је дјецу крстио и најбољи тенисер на свијету Новак Ђоковић, у нади да ће његове насљеднике Свети Василије Острошки чувати од сваког зла.
Такође, у недјељу када се славио празник посвећен овом великом чудотворцу и пјевачица Марија Шеривоић је крстила сина, али и политичарка Милица Ђурђевић Стаменковски своје близанце.
Дјела Светог Василија Острошког позната су и изван граница Српске православне цркве. Све више долазе и припадници других вјера, те се крај кивота Светог Василија узносе молитве и на нашем и на страним језицима. Многи доносе дјецу да крсте баш испред моштију, а све популарније је да дјечаци добијају имена управо по чудотворном свецу.
Необично бирање кума
У овом манастиру је нормално да људи одаберу кумство са неким од посјетиоца, а да га прије нису ни познавали. И док се неки људи на тај начин споје и изграде велика пријатељства, дешавало се да се појединци више никада не виде. Међутим, једна Љубица није хтела то да дозволи, те је потражила своје кумове преко Фејсбука у априлу 2020, показавши да да се емпатија међу људима, ипак, није изгубила.
Наиме, посјетила је Острог 2019. године у повратку са љетовања у Црној Гори, желећи да овој светињи крсти унука, а онда је и она сама била кума једној дјевојчици Софији из Ниша.
- 15. августа 2019. године, у Цркви Светог Станка под Острогом, била сам кума на Крштењу девојчици Софији из Ниша. Била је са мамом и баком. Кад смо се растајале укуцала сам број телефона Софијине маме у свој телефон и вероватно нисам упамтила, јер смо сви журили. Тако сам изгубила сваки контакт са њима. Молим Вас, ако их неко познаје, нека ми помогне да их нађем - написала је тада на друштвеној мрежи, у нади да ће што пронаћи Софију и њену породицу.
До познанства је дошло на необичан начин, те се на крају догодило и дупло крштење.
- Ја сам нашла куму за мог унука, а Софијина мама је мене замолила што сам ја радо прихватила и то се тако десило. Софија је била са мамом и баком. Остала је та слика где су Софијини мама и бака као и мој унук и супруг. Ја сам тада укуцала број у телефон, али нешто је испало да нисам могла више да га нађем. Зато сам објавила на друштвеној мрежи да тражим кумове што је и успело, тако да је сада све у реду - објашњава.
Испоставило се да је једна од жена која је видела Љубичину објаву, заправо, мајка од дјетета које иде са Софијом у школу.
- Стало ми је да у овим тешким временима чујем да ли су породица и Софија добро. Зато сам објавила на Фејсбук-у слику и дала контакт. Прво се нико није јављао, а онда се испоставило да је од тих многобројних жена које су делиле ту објаву, једна од њих има дете које са Софијом иде у разред. Тако да смо се чуле и сад сам некако спокојна - закључила је.
Период од Божића до Крстовдана је вријеме када треба избјегавати крштење јер је тад ишчекивано крштење Исуса Христа, и означено је као критично вријеме. Такође, води се рачуна да се крштење не обавља током поста и суботом, који важи за дан посвећен мртвима.
Правила о крштењу која би требало знати
Крштење може да се обави у храмовима, манастирима и црквама гдје има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Може да се изврши било ког дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Али не би требао за вријеме поста и суботом, јер је субота дан за мртве.
Нарочито је добро ако се обави празником, да се дијете и родитељи тог дана причесте. За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дијете увија послије крштења. Од ње се, потом, дјетету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање.
У неким крајевима је обичај да се дијете, када почне крштење, завија у очеву бијелу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бијела боја симбол духовне и тјелесне чистоте. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дијете помазује.
Кум купује свијећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негдје је обичај и да се понесу један или два велика бијела пешкира, као и крстић за дијете. Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна.
Сматра се да родитељи чине велики гријех ако тада припремају мрсну храну. Послије крштења, вода којом се дете крсти просипа се на мјесто гдје се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвијеће у кући. Косица коју свештеник одсјече при крштењу ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу дјетета. Свијећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.
Најважнија правила која се поштују још од давнина приликом посјећивања Острога:
Једно од главних правила када се посјећује светиња јесте да сваки вјерник треба да приступа чистог срца у молитви, у нади и вјери у моћ Светог Василија Острошког. У манастиру се људи моле за здравље, своје ближње, породицу, а посјећују га и припадници других вjера.
Људи се често питају "ко не сме да уђе у манастир Острог", али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао.
На уласку у манастир постоји истакнуто и правило облачења - жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље, носе и дарове монасима, то може бити, кафа, шећер, уље и други дарови, такође остављају се добровољни прилози. Вјерници након поклањања моштима Светог Василија Острошког, могу да запишу на папирићима имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама.
Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да са Острога не смете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвијет. Вјерници могу у манастирској продавници да узму освештану воду и уље из кандила.
Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутро затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато вјерујући народ који креће пут Острога често, поред уља и вина, на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Верници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима, преноси Стил.
Такође, постоји вјеровање да не треба причати да ћете посетити манастир, а онда да не одете, већ да се у светињу иде изненада и без великог плана, односно како се вјерује - "када вас Свети Василије позове".
