Нестанак тада највећег брода на свијету, изграђеног у пулском бродоградилишту, никада није до краја објашњен.
Када је 1972. године у пулском бродоградилишту поринут мегатанкер дугачак 314 метара, широк 50 метара и висок 26 метара, то је био догађај о којем су извјештавали сви југословенски медији.
Зашто да не, јер је том догађају присуствовао читав државни, политички и војни врх, на челу са доживотним предсједником Јосипом Брозом – Титом.
Кума тада највећег брода на свијету била је Титова супруга Јованка Броз. “Дајем вам име Берге Истра са жељом да га носите како би ваши градитељи били поносни”, рекла је у вријеме поринућа.
Берге Истра је био први од једанаест комбинованих мега танкера за превоз горива и руда, који су почетком 1970-их изграђени у пулском бродоградилишту Уљаник. Била је понос југословенске бродоградње и града у којем је саграђена. Зато је шок био тим већи када је три године касније нестала у Тихом океану.
Потрагу су започели тек десет дана након нестанка
Брод је пловио под либеријском заставом, а власник му је била норвешка компанија Бергесен, која је и наручила брод, и која је и данас једна од највећих бродарских компанија на свијету.
Крајем децембра, Берге Истра је била на путу од бразилског града Тубарао ка Јапану, натоварена са 188.000 тона жељезне руде. На броду су била 32 члана посаде, од којих су двоје били Југословени, брачни пар Егидио и Кармен Шеврлица.
Посљедњи контакт с бродом остварен је 30. децембра 1975. године, када се брод налазио у близини филипинског острва Минданао. Након седмицу дана, 7. јануара, брод је проглашен несталим, а само два дана касније покренута је велика потрага, али без резултата. 16. јануара 1976. операција је отказана, чланови посаде су проглашени несталима.
Британска осигуравајућа компанија Лиојд је 19. јануара прогласила брод несталим и исплатила власнику највећу одштету икада за нестали брод у то вријеме, пише редакција Би-би-си.
Њујорк Тајмс је тада објавио да је нестанак Берге Истре осигуравајуће друштво коштао 27 милиона тадашњих долара, што би у данашњој вриједности износило нешто више од 148 милиона долара.
Само два дана касније, јапански рибари извукли су из мора спасилачки чамац у којем су били 41-годишњи Имелдо Барето Леон и 39-годишњи Епифанио Лопез. Били су поморци на Берге Истри, и како се испоставило, једини преживјели. На конференцији за новинаре одржаној након пуштања из болнице, двојица Шпанаца изјавили су да су фарбали прамац брода када га је потресла серија експлозија и потонуо у року од неколико секунди. Леон је за длаку избјегао да буде увучен у вртлог брода који је тонуо и успио се попети на чамац за спашавање који се одвојио од брода и повући онесвијештеног Лопеза на брод. Провели су 20 дана на мору с оскудним количинама воде и хране, које су испливале на површину након што је брод потонуо.
На снимку испод се види како су спашени морнари превезени у болницу и на конференцији за новинаре. Водитељка у видеу превела је њихове ријечи и рекла да су причали о снажном шоку који је услиједио након експлозије.
Власник никада није открио детаље
Шта је заправо био узрок потонућа брода ни данас није сасвим јасно. Власник, компанија Бергесен, никада није објавила податке. Стога о томе кружи неколико теорија. Најчешћи је да су експлозије изазвали остаци нафте у товарном простору који је био напуњен жељезном рудом, пише хрватска верзија Википедије..
Један од сценариста документарног филма о Берге Истри, који је снимљен 2020. године у продукцији Хрватске националне телевизије, новинар Зоран Ангелески рекао је BBC-ju да је разлог потонућа Берге Истре похлепа и погрешно руковање бродом. “Стално су поправљали и надограђивали брод, чак и током пловидбе су заваривали, а руковање системом за неутрализацију гаса било је непрофесионално и равнодушно”, рекао је Ангелески. Након што је нафта испумпана из брода за утовар жељезне руде, у просторијама су остали плинови, што сваки рад на броду, а посебно заваривање, чини изузетно ризичним.
Мистериозно је потонуо и “брод близанац” Берге Истра
Мистерија потонућа Берге Истре још се више продубила када је прије само четири године под сличним мистериозним околностима потонуо и Берге Ванга, “близанац” Берге Истре, који је такође био у власништву компаније Бергесен.
Тада је живот изгубило 40 људи. Након нестанка ова два брода, комбиновани танкери се више нису градили, а нафта више никада није транспортована са жељезном рудом, пише хрватска Википедија.
Празновјернији су нестанак Берге Истре приписали чињеници да је у тренутку нестанка пловила подручјем Тихог океана, који неки зову и “Ђавоље море”. За ово подручје се каже да је пацифичка верзија много злогласнијег Бермудског троугла, у којем бродови и авиони наводно нестају без објашњења.
(Н1)
