Посљедњих дана на друштвеним мрежама постала је актуелна прича једног запосленог који је због болести дошао у сукоб са својим послодавцем. У питању је колега који је због повишене температуре морао обавијестити шефа да неће моћи да дође на посао, што је изазвало негативну реакцију пословође.
Наиме, запослени је у јутарњим сатима, око пола 2, јавио да је добио температуру и да не може доћи на радно мјесто. Иако је претходног дана био у добром здравственом стању, болест га је изненадила током ноћи. У свом извјештају је уз то упутио извињење због непријатности.
Међутим, реакција пословође била је оштра и, према ријечима запосленог, помало непримјерена. Пословођа је, наиме, путем групног чета подијелио поруку у којој је критиковано понашање колеге, наглашавајући како би требало бити "морање" бити болестан дан прије него што се заправо и појави симптом. Упорни критицизам отишао је толико далеко да је оптужен да угрожава фирму и да је његово понашање "непрофесионално" и "неколективно".
Иако пословођа није изричито помињао име запосленог, сви су знали о коме се ради, што је изазвало осјећање стида и срамоте код запосленог, који се осјећао као да није имао право да се разболи.
.webp)
Ово је његово прво боловање, што му додатно отежава ситуацију, јер се осјећа несигурно у погледу будућности у фирми.
У оваквим ситуацијама, многи се питају – да ли је овакво понашање према запосленима оправдано? Да ли је оправдано срамити неког због тога што није могао да дође на посао због болести? Такође, да ли постоји могућност да такав инцидент доведе до дисциплинских посљедица, па чак и до отказа?
Запослени који су се нашли у сличним ситуацијама често контактирају "HR" тимове како би рјешавали несугласице са пословођом и заштитили своја права. Управо тако је поступио један од људи у коментарима, који је имао сличан проблем и контактирао "HR" тим, тражећи објашњење и подршку. С обзиром на то, поставља се питање да ли би и запослени који се сада суочава са критиком требао да реагује на исти начин и обавијести "HR" о ситуацији у којој се нашао.
Из перспективе права запослених, закони често штите раднике у погледу боловања, а радници имају право на боловање без страха од губитка посла. Међутим, како се понашати у ситуацији када шеф пређе границу у критиковању, а атмосфера постане непријатна? Да ли би требало да се обрати "HR" у или се једноставно помири са ситуацијом?
Ова ситуација истиче важност поштовања права запослених на боловање и колегијалности у пословном окружењу. Такође, отвара питање колико често овакви проблеми, без јасног рјешења, могу утицати на мотивацију и радну атмосферу, због чега је од пресудне важности да се сви запослени осећају поштовано, без страха од посљедица због болести или непредвиђених околности.
