Протеклих дана можда сте имали прилику да наиђете на кованице од једног, два или пет динара са утиснутом годином ковања – 2019. Чувајући их им нећете претјерано повећати вриједност, као што је то случај са новчаницом од 100 динара 1884. године, за коју можете да добијете и пар десетина хиљада евра.
Новцем се плаћа одређена цијена, али и новац има своју цијену, посебно када изађе из оптицаја. Ако још има и грешку у штампању или ковању то му вишеструко подиже вриједност па је колекционарима увијек занимљив.
Када и колико ће овогодишње кованице бити интересантне нумизматичарима, тешко је предвидјети.
„Не можемо очекивати да оне постигну неку изузетну нумизматичку вриједност. Како време пролази оне ће бити нешто вриједније него данас, али сигурно се од њих нећемо обогатити. Има неких новчића који су стари по 100 година који ни данас нису добили на некој драстичној вриједности, а има једноставно новчића старих по 20 година који су јако популарни. Примјер, сав ковани новац са ликом Николе Тесле је популаран, без обзира на тираж“, објашњава за РТС нумизматичар, Жељко Јелић.
За колекционаре је популаран и новац кован или штампан у малом тиражу који је био у оптицају, а степен очуваности је један од фактора који му одређују цијену. За културне институције неки примерци ипак немају цијену.
„Новац из 1875. године јер је на том новцу први пут натпис динар. То је натпис новоуспостављене новчане јединице. За нас од значаја је, историјски посматрано, први новац из модерне Србије из 1868. године. То је велики историјски тренутак када Србија која је још увијек у вазалном односу према турској власти почиње да кује сопствени новац“, истиче Светлана Миљанић, стручни сарадник за нумизматику НБС.
У НБС се чува први ковани новац модерне Србије из 1868. године са ликом кнеза Михаила Обреновића који осим историјске нема велику нумизматичку вриједност. Међутим, оно што има и велику нумизматичку вриједост је новчаница из 1884. године која је била у оптицају до Првог свјетског рата. Тада је у промету остало њих 70, а судбина већине није позната.
Познато је ипак да оригинални примјерак осим у Народном музеју постоји и у колекцији Јелића који сматра да је сачувано свега десетак новчаница.
„Новачаница од 100 динара из 1884. зависно од степена очуваности вриједи од пар хиљада евра до пар десетина хиљада евра. Рецимо двадесетак хиљада евра ако је екстремно очувана“, наводи Жељко Јелић.
Ту скупоцену бисте можда и примијетили, али могуће је да вам је кроз руке некад прошла новчаница која вриједи знатно више него што на њој пише. Вриједност, кажу познаваоци, није у бројевима, већ у детаљима.
