Словеначку старт-ап компанију, која је развила први микропластични филтер за машине за прање веша, прије неколико година одбили су свјетски произвођачи један за другим.
До данас су се сви вратили, а Планет кер ради са владама широм свијета на припреми револуционарне регулације одвода машина за прање веша.
Трећину микропластике пронађене у морима испирају домаће машине за прање веша, показују подаци Међународне уније за заштиту природе.
Када се синтетичка одјећа пере, пластична влакна се пуштају у одвод, која одатле путују у океане и ланац исхране. Научници су потврдили присуство микропластике у плућима и срцима. Словеначки истраживачи су га нашли и у граду.
Словеначки стартап Планет кер (Planet Care) је 2017. развио филтер који, према њима, задржава око 90 одсто микропластике у отпадној води машина за прање веша.
Он је међу првима почео да се бави овом врстом филтера, рекла је за "Форбс Словенија" директорка Мојца Зупан, која је компанију основала са хемичарем Андрејем Кржаном са Хемијског института и доктором роботике и инжењером електротехнике Михом Врховцем.
До данас је компанија развила филтер друге генерације, који је, према њиховим ријечима, ефикаснији од првог. Речено је да задржава 98 одсто микропластике у отпадној води машина за прање веша.
Након почетног узбуђења, ударили су у зид
Прошлог мјесеца су прикупили новац на платформи за краудфандинг Кикстартер, коју такође желе да промовишу.
Постављени циљ – 15.000 евра – премашен је за само неколико сати. На крају су прикупили више од 150.000 евра. Они настављају кампању на Индиегого у новембру.
Платформе за краудфандинг иначе нису биле дио првобитног плана. Ово је био развијен концепт који ће бити уграђен у машину за прање веша. Затим би продали сопствену технологију произвођачима машина за прање веша и наплатили накнаду за лиценцу.
Али идеја у почетку није уродила плодом, пошто је свијест о овом питању била слаба. Стога потрага за решењима није била на радару произвођача машина за прање веша.
Произвођачи су буквално затворили своја врата компанији из Љубљане.
"Рекли су да нико не жели наше рјешење, а притом су вјеровали да нису криви за оно што људи стављају у веш машину“, објашњава Зупан.
Члан одбора једног од највећих произвођача машина за прање веша чак је након представљања филтера рекао да би најбоља ствар коју би могао да уради за океане било да усвоји делфина.
Сами створили тржиште
У старт-апу Планет кер дјелимично се слажу са произвођачима да нису одговорни за садржај машине за прање веша.
Међутим, Зупан сматра да када је ријеч о загађењу, морате да се што више приближите извору.
Према њеним ријечима, одводна цијев у случају машине за прање веша је идеална локација на којој можете да преградите испуст.
"Након одбијања, одлучили смо да лансирамо производ како бисмо покушали да подигнемо свијест о проблему и покажемо индустрији да постоји тржиште и људи којима је стало. То можете учинити само тако што ћете понудити прву верзију производа и гледати одзив“, описује почетке директорка.
Компанија је до сада стекла 7.000 купаца, што, кажу, није много, "али ако узмемо у обзир да практично немамо новца за маркетинг и да је раст органски, ово је завидна цифра за старт-ап. У исто вријеме морате да купујете кертриџе за допуњавање и на тај начин остајете наш купац”, додаје.
Сарадња у припреми француске уредбе
Сарадња Планет кера са француском владом такође је била револуционарна у освјетљавању питања микропластике у одводу машина за прање веша. Заиста, Француска је пионир у области законодавства које ће регулисати одводе машина за прање веша.
Французи су их примијетили на сајму Чејнџ нау (Change now) у Паризу, гдје се представљају иновације које би помогле очувању планете, и сами их контактирали. Првобитно је планирано да закон ступи на снагу 2025. године, али ће рок вјероватно бити продужен.
"Није тако лако како су Французи замишљали. Мора се усвојити читав низ стандарда, дефинисати тестирање, провјерити ефикасност филтера и тако даље. Учествујемо у комисијама и научним тимовима који покушавају да уведу неку стандардизацију у тестове“, објашњава Зупан.
Садашњи закон написан је тако да се чак и најлонска чарапа у одводу може схватити као филтер.
"С обзиром на снажан лоби и отпор индустрије, усвајање је мало одложено. Али нема назад. Када имате прво законодавство, које је усред Европе, а о томе размишљају и САД и Аустралија, лопта почиње да се котрља. Да ли ће бити усвојен 2025. или 2026. године, можда чак и 2028. године, не знам. Али будућност је таква да ће машине за прање веша имати филтере“.
Управо су кретања у области регулације одвода веш машина узбуркала и произвођаче. Након што су један за другим затворили врата Планет керу, сада раде са њима на развоју.
Тржиште веће од 60 милијарди евра
Таква сарадња са произвођачима је далеко од занемарљиве, ако се узме у обзир податак Статиста платформе да је глобално тржиште веш машина око 62 милијарде евра. Платформа такође наводи пројекције да ће тржиште расти за 3,74 одсто годишње до 2028.
Планет кер је већ развио технологију, уз коју је направио још два екстерна филтера: активни који "разговара" са веш машином и пасивни који ради по принципу физичке филтрације. Ово сада нуде на Кикстартеру.
Барем за сада не планирају да продају активни екстерни филтер физичким лицима. Доступан је само као лиценцирани модел за главне произвођаче. Одлучили су да то развију јер су очекивали релаксације у регулативи у Француској у правцу омогућавања екстерних јединица.
Према ријечима Мојце Зупан, активне екстерне филтере заговарају и сами произвођачи, који тешко мијењају производне платформе.
"Лакше је и јефтиније понудити им додатак. Машина за прање веша такође има веома мале маргине. Велики новац се зарађује на машинама за сушење, а не на машинама за прање веша. Има веома мало простора за промену улазних трошкова", додаје он.
Послије више од пет година од првог филтера, мисија компаније је да и даље буде саставни дио машина за прање веша, јер би на тај начин еколошки ефекат био највећи.
Профитабилни најкасније у року од три године
Планет кер је прошле године остварио 327.000 евра прихода од продаје и 5.000 евра добити. Компанија са 10 запослених такође има пренесени губитак од 674.000 евра.
Они су 2020. добили милион и по евра из европских развојних фондова, а у октобру прошле године добили су награду аустријске државне агенције за унапређење међународне трговине Адвентиџ Острија (Advantage Austria).
А када би могли да постану профитабилни? Првобитно су предвидјели да ће прекретница бити у 2025. када би француско законодавство требало да буде промијењено, али се то одлаже.
"Ако се будемо развијали само органски, са екстерним корисницима и моделом лиценцирања, очекујем да ћемо ипак први профит остварити 2026. године“, предвиђа он данас, пише "Форбс".
