Приче о "клетви" Тутанкамонове гробнице круже и дан данас, а све због смрти скоро свих чланова који су учествовали у отварању гробнице овог фараона.
Тутанкамонова гробница је откривена 1922.година, а лорд Карнарвон, који је финансирао истраживања Хауарда Картера, умро је убрзо након отварања гробнице. Њега је, наиме, ујео комарац, а лорд је ујед посјекао приликом бријања, усљед чега се рана инфицирала. Није дуго требало да се прошири прича о Тутанкамоновој клетви, пише Национална географија.
Након Карнавона, као жртве Тутанкамонове клетве помињани су и Џорџ Џеј Гулд Први, који је након посјете гробници добио грозницу и преминуо, египатски принц којег је послије обиласка гробнице упуцала супруга, Карнавонов полубрат који је умро од сепсе након операције, итд. Штавише, на овом списку је и Хауард Картер – иако је истраживач умро 16 година након отварања гробнице.
Џенифер Вагнер, египтолог Универзитета у Филаделфији, каже да се у свакој древној египатској гробници налазе инсекти, буђ и бактерије које су се таложиле и по хиљаду година.
Недавна лабораторијска истраживања показују да су неке старе мумије заиста носиле и буђ, укључујући и двије опасне врсте – Aspergillus niger и Aspergillus flavus, које су могле да изазову реакције као што су згрушавање, али и крварење у плућима. Овакви токсини су били смртоносни за људе слабијег имунитета.
Неке гробнице су могле бити покривене другим бактеријама, које такође нападају плућа, као што су Псеудомонас и Staphylococcus.
Научници су примијетили и амонијак, формалдехид и водоник-сулфид. У великим количинама, ови гасови могу да изазову иритацију очију и носа и симптоме упале плућа, а у неким екстремни случајевима забиљежено је да су ове супстанце изазвале и смрт.
Међутим, стручњаци који су истраживали смрт лорда Карнарвона вјерују да токсини нису једини узрок његове смрти. Стари Канарвон је био хронично оболио и прије него што је закорачио у Тунтанкамонову гробницу. Да се изложио неким смртоносним бактеријама и гасовима који вребају из гробнице, Карнарвон би умро много брже него што заиста јесте.
Де Волф Милер, професор епидемологије Универзитета на Хавајима, истиче да је лорд Карнарвон вјероватно био безбједнији у гробници него изван ње. Међутим, иако он сумња у порјекло бактерија у гробницама, једно је сигурно – и данас, уз веома напредну технологију, отварање гробница представља ризик јер увијек постоји могућност да археолог удахне неку бактерију. Ипак, вјероватноћа да то доведе до смрти је веома ниска.
