Бројни лијепи српски обичаји су нам дошли у насљеђе од предака и неких се придржавамо и данас, колико је то могуће у садашњим условима.
Данас ће ријетко младожења бити у прилици да пуца на јабуку на свадби, али ће новопечени отац бити сигурно „исцијепан“, а беби ће се ићи на бабине.
Већ споменута јабука је велики тест за будућег зета – он тиме будућем тасту доказује да је способан да брани своју кућу и своју породицу.
Тек кад успије у намјери да погоди јабуку, добија право да младу води својој кући.
Остао је и обичај „куповине младе“. Данас се он углавном свео на надмудривање – дјевер, који треба да купи младу, мора добро да се припреми, и финансијски и вербално, како би се исцјенкао са младиним братом.
Занимљиво је да је овај обичај био укинут 1846. године наредбом кнеза Александра Карађорђевића:
Искање и давање новца и злата за дјевојку укида се као обичај противан достојанству човечијем.
Младе су некада имале озбиљан задатак – испред свог новог дома су од свекрве добијале сито са житом и јабуком.
Јабуку су бацале себи иза леђа, за срећу, а сито са житом су морале да баце на кров. Ако се жито задржи на крову, значило је да ће млада остати у кући.
Рођење дјетета не може да прође а да се мајица или кошуља на оцу не исцијепа.
Сматра се да тако новопечени отац доноси срећу другим мушкарцима који га „цијепају“ да и они постану очеви.
Обичај каже и да парче тканине треба задржати како би се добило дијете истог пола које је добио отац коме су цијепане кошуље.
Кад се беба роди, важно је да у првих 40 дана старија жена, обично бебина баба, спреми бабине.
Мајци и беби се носе печено пиле, и то са главом – како кроз живот не би ишло „као без главе“, погача – да би имало добру нарав, а да не буде „на ћошак“, бијели лук – против урока, пита гужвара – како би се „момци и дјевојке гужвали око ње или њега“.
Обичај је и да се доносе колачи или торта – да би дијете било слатко.
Породиља треба да узме од свега по један комадић како би беба имала свега у изобиљу у свом животу.
Том приликом се беба дарује новцем или златом и добро је да се новац намијени за нешто – књигу, оловку, чоколаду, дјевојку.
Бебама се често везује црвени конац око руке како би се заштитиле од урока.
.webp)
