Примјена боквице је огромна, од лијечења до припремања у кухињи, и зато је не треба чупати јер многи мисле да је коров.
Она обично цвјета од априла до новембра и има карактеристике инвазивног корова. Можете је прилично лако препознати захваљујући зеленим цвјетовима и листовима овалног облика.
Листови боквице су јестиви и могу се користити као и листови маслачка – у салатама или за гарнирунг. Они су изузетно богати минералима и витаминима - садрже магнезијум, гвожђе, калцијум.
Нека истраживања су показала да боквица има и антибактеријска својства јер екстракт успјешно дјелује код плућних инфекција. У народној медицини користи се за лијечење рана, често у мјешавини с камилицом, за испирање или као облог. Зато, не чупајте је, у сакупљање понесите неке маказе и режите доње листове.
Постоје две субврсте једне исте врсте. Женска боквица (Плантаго мајор) препознаје се по широким листовима, и мушка боквица (Плантаго ланцеолата) има уске, готово тракасте листове, и обе имају скоро исто лековито дејство које је познато већ хиљадама година.
Обе врсте користе се у народној медицини као лосиони и напици за ублажавање проблема на кожи (сврба, испуцале коже, посјекотина или других површинских повреда, угриза инсеката или упале очију). Ако се пију као сируп или чај, дјелују као средство за искашљавање, а њено млијеко ублажава упалу слузница, па је изванредан лијек против кашља и бронхитиса.
Такође, може да олакша проблеме који настају због астме, упале слузокоже дисајних путева, ларингитиса, фарингитиса и различитих алергијских реакција због који настају потешкоће код дисања.
Смрвљени листови и њихов сок спречавају настанак отеклина и свраба код убода инсеката.
Листови боквице стављали су се у ципеле да ублажи жуљеве настале дугим ходањем.
Свјежи сок препоручљив је и за хроничан умор, за „чишћење крви“ и подстицање метаболизма.
Захваљујући великој количини калијума делује има и диуретичка својства.
Млади и њежни пролећни листови мушке боквице, убрани у марту и априлу, могу да се употребљавају за супу, мјешане салате или се кувају као спанаћ. Кувањем листови поприме пријатан, слабо ароматичан мирис и укус који подсећа на вргање.
Послије сваког кошења боквица поново нарасте. У зависности где се сакупљају, листове послије бербе ваља мало пропрати, просушити кухињском крпом и ставити на сушење на сјеновито мјесто, или их прекрити кухињским убрусом. Треба да се суше брзо, јер листови иначе поцрне.
Може ли се претјерати са боквицом?
Већина здравих одраслих особа може да користи боквицу у сировом или куваном облику. Али као и код многих других природних препарата може доћи до пробавних тегоба: мучнине, повраћања, дијареје, реакција на кожи, надимања... Може доћи и до алергијске реакције.
Због ове могућности, требало би да разговарате са својим љекаром пре конзумирања или употребе боквице у сировом облику.
