Поплаве, урагани, разорни вјетрови осим велике материјалне штете са собом носе и опасне заразе, вирусе и бактерије које могу довести и до стварања нових епидемија. Епидемиолог др Верица Илић упозорава да је у поплављеним подручјима велика шанса да се развију цријевне инфекције и да су овако ванредне околности веома погодне за интензивно ширење бактерија и вируса.
Епидемиолог др Верица Илић истакла је да бактеријама веома погодују ванредне ситуације, те да је веома важно да људима у угроженим подручјима прије свега буде обезбјеђена здрава и чиста вода, као и хигијенски услови боравка.
- Изазивачи ових болести постоје и они су ту са нама! Овакве ванредне околности побуде и те микроорганизме, који, такође, имају потребу да преживе, на интензивнији напад. Уз то им погодује и ситуација у којој су се нашли - каже др Верица Илић.
Објашњава да цревне болести лако настају током поплава, јер долази до мијешања воде за пиће и воде у којој се налазе фекалије.
- Прва ствар је да се омогући и обезбиједи чиста вода онима који су смјештени негде послије таквих поплава. Значајно је и како ће се припремити смештај за људе из поплављених подручја. Јер када имамо велико број људи на једном простору ствара се могућност за респираторне болести и то је све један циклус који се надовезује једна на други - каже др Илић.
Осврћући се на вијест са Флориде да се у води појавила смртоносна бактерија вибрио вулнифицус, познатија и као месождер, јер напада месо, др Илић истиче да је то подсјећа на бактерије из групе вибиро, у коју спада и колера.
- Свеједно је да ли ће ти људи имати дигестивне проблеме или инфекције цревних бактерија, било да је то колера, салмонела или нови облици бактерија... Колера, дизентерија, салмонела најчешћи се јављају у условима када имамо проблем са водом. Када је у питању храна ту је салмонела. У ванредним ситуацијама оне су "главни глумци" свих несрећа и трагедија - каже епидемиолошкиња др Илић.
Грозница Западног Нила пријети Србији из БиХ
На поплављеним земљиштима, када се вода повуче, остаће велики број свих могућих паразита, али ће се развијати и комарци. Тако долазимо у могућност и већег заражавања болестима који се са инсеката преносе на људе, објашњава др Илић.
У Србији су до сада регистроване 62 особе обољеле од грознице Западног Нила, па се поставља и питање да ли треба паничити уколико комарци заражени овим вирусом у БиХ дођу и у Србију. Докторка Илић ипак каже да би она више паничила због поновне епидемије пертусиса и малих богиња који већ другу годину заредом владају код нас.
- Грозницу Западног Нила ћемо регулисати редовном дезинсекцијом, дезинфекцијом и дератизацијом. Ја бих много више паничила због епидемије морбила и пертусиса коју имамо већ другу годину заредом! - каже др Илић.
Др Илић истиче и да свака климатска катастрофа наводи животиње да се приближавају људима, што аутоматски доприноси стварању нове зоонозе, попут короне.
(Курир)
