Месо, кромпир, бели хлеб… Све то покушаваш да смањиш у исхрани да се килограми не би лијепили, али џаба. Сада се испоставило да је један од главних криваца за гојазност нешто чему се многи нису надали.
Како пише Сциенце Алерт о новој великој студији, фруктоза је иза свега. Иако није највећи извор калоријског уноса, фруктоза изазива жељу за конзумирањем масније хране, у већим количинама, а то доводи до претераног уживања у храни и на крају гојења. Велика анализа, коју је водио доктор Ричард Џонсон са медицинског кампуса Универзитета Колорадо Аншуц, показује да одлука о губитку тежине треба да значи и мањи унос угљених хидрата и мањи унос масти.
Нажалост, то не иде лако због значајне количине угљених хидрата из фруктозе које уносимо.
"Иако практично све хипотезе препознају важност смањења прерађене и такозване џанк хране, остаје нејасно да ли фокус треба да буде на смањењу уноса шећера, или угљених хидрата са високим гликемијским индексом, или масти, или полинезасићених масти или једноставно повећање уноса протеина“, пишу истраживачи у свом раду.
"Овдје разматрамо различите хипотезе о исхрани за гојазност. Предлажемо да су све различите хипотезе углавном тачне и да, иако изгледају некомпатибилне, да се све оне могу објединити на основу друге хипотезе познате као хипотеза фруктоза преживљавања.“ Фруктоза је врста шећера која се природно налази у воћу. Уз прави однос са витаминима и влакнима, она у том воћу није толики проблем – јабука на дан, банана, поморанџа. Али ако се фруктоза дода заслађивачима као што су шећер и кукурузни сируп, тада те концентрације у нашој исхрани брзо расту, а да тога нисмо ни свјесни.
Џонсон и његове колеге су спровели исцрпну студију свих познатих фактора који доприносе гојазности и открили су да метаболизам фруктозе у телу изазива пад једињења званог аденозин трифосфат (АТП), које обезбеђује енергију за ћелијске процесе у телу. Када АТП падне на одређен ниво, то је сигнал телу да вам треба више горива. А то нас чини гладним, па једемо.
То је оно што истраживачи називају хипотезом фруктоза преживљавања и она повезује различите теорије о томе шта узрокује гојазност, чак и оне које изгледају потпуно некомпатибилне, попут уноса масти наспрам уноса угљених хидрата. "У суштини, ове теорије су дијелови слагалице које повезује један кључни фактор – фруктоза. Фруктоза је оно што покреће наш метаболизам да пређе у режим мање снаге и изгуби контролу над апетитом, али масна храна постаје главни извор калорија које подстичу гојење“, каже Џонсон.
Овај режим мање снаге се активира чак и ако су резерве горива ту. Чак и када у тијелу има довољно расположиве енергије у облику ускладиштене масти, фруктоза спречава тело да искористи било шта од тих залиха.
Аутори студије објављене у часопису Obesity напомињу да је неопходно још истраживања на ову тему, али истичу да је то важан корак у борби против гојазности.
