Непажљиво поступање са вирусом Мпок, познат и као мајмунске богиње, могло би да га претвори у озбиљну глобалну здравствену пријетњу, упозоравају британски истраживачи у часопису "Натуре Медицине". Иако је тешко тачно предвидјети развој ситуације, све је више показатеља који указују на висок ризик од епидемија, па чак и пандемије.
Вирус показује способност преноса са човјека на човјека, биљежи се више независних избијања из различитих вирусних група, а посебно забрињава висока стопа преласка са животиња на људе.
Пренос блиским контактом
Тренутно циркулишуће варијанте Мпока преносе се блиским физичким контактом, нарочито током сексуалних односа. Иако је инфекција још увијек концентрисана у неким афричким земљама, број заражених расте и у другим дијеловима свијета. У Берлину је, рецимо, до марта ове године забиљежено четири пута више случајева него у претходне двије године заједно - укупно 43.
"За разлику од прошлих деценија, сада су интимни контакти кључан пут ширења. Ова промјена доводи до дужих ланаца преноса и трајнијих избијања", објашњава Карлос Малукер де Мотес са Универзитета у Сарију.
Симптоми укључују осип, грозницу и болове у мишићима, а код дјеце и имунокомпромитованих особа могу се јавити теже форме болести.
Према Малукеру де Мотесу, Мпок би требало да постане приоритет у глобалној здравственој политици.
"Тренутно су дијагностички алати ограничени, а антивирусни третмани готово да не постоје. Хитно су потребни бољи надзор и локални капацитети за производњу неопходних средстава - у супротном ризикујемо нове епидемије", порука је стручњака.
Вирус, истичу истраживачи, показује генетске мутације које настају под утицајем ензима у људском тијелу. Те мутације мијењају својства вируса и потенцијално му омогућавају бољу прилагођеност људима. Што дуже вирус кружи међу људима, то је већа шанса да постане ефикаснији у преносу, како упозорава Дејвид Улета из лабораторије ЦБР у Солсберију.
Сродност са великим богињама
Мпок потиче из западне и централне Африке и припада породици вируса којој је припадао и узрочник великих богиња - једне од најсмртоноснијих болести у историји човјечанства. Захваљујући глобалним кампањама вакцинације, свијет је од 1980. ослобођен великих богиња. Међутим, како вакцине више нису биле потребне, имунитет против вируса Мпок (раније познатог као мајмунске богиње) ослабио је широм свијета.
Током посљедњих деценија биљежи се све већи број преноса са животиња - глодара, мајмуна - на људе, али и даље ширење међу људима. Први случај ван Африке откривен је 2003. године, а глобално избијање десило се 2022. године, са жариштима у Европи и Сјеверној Америци.
Данас постоје четири главне групе вируса: 1а, 1б, 2а и 2б. Посебно забрињава присуство клада 1а и 1б у региону Киншасе, што указује на директну конкуренцију варијанти - мотор еволуције и прилагођавања вируса.
Истраживачи упозоравају да би управо вируси из групе 1 могли изазвати нову, раширенију епидемију. Са више клада које се паралелно преносе међу људима и великим бројем зоонотских случајева (посебно код кладе 1а), вируси се међусобно такмиче за доминацију. Та еволутивна конкуренција додатно убрзава њихову прилагодбу људима.
Дјеца у фокусу ризика
Кључно питање за даљи ток епидемије јесте - хоће ли вирус пронаћи начин преноса који не захтијева близак контакт, те да ли ће се проширити на друге популационе групе. Највећа забринутост тренутно се односи на дјецу.
"Стални пораст зоонотских инфекција кладе 1а у Демократској Републици Конго највише погађа дјецу. Ипак, за сада нема доказа о одрживом преносу међу дјецом", закључују стручњаци, преноси "Ое24.ат".
.webp)
