У Дому културе "Свети краљ Милутин" у Пребиловцима, поводом обиљежавања Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина над српским народом, отворена је стална поставка изложбе "Пребиловци 1941" у организацији Музеја жртава геноцида са које је поручено да злочин у овом херцеговачком селу никада не смије да буде заборављен, али ни поновљен.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су Пребиловци најстрадалније српско свето мјесто и подсјетио на убијање, али и на минирање костију и убијање пребиловачких жртава по други пут.
Он је најавио да ће предложити предсједнику Србије Александру Вучићу да Пребиловци буду предложени за мјесто од посебног интереса за српски народ и да се омогући да се за ово мјесто сваке године уради нешто.
"Овдје треба да изградимо пансион и да наша дјеца прво долазе овдје, као и у Јасеновац. Да се могу смјестити, преноћити и научити о овом мјесту. То је сјећање које неће изблиједити. Знам да то Вучић подржава", рекао је Додик током отварања изложбе.
Он је истакао да ће се штитити сваки Србин гдје год да се налази и да се више неће догодити злочини слични овоме у Пребиловцима.
Музеј жртава геноцида први пут организује сталну изложбену поставку изван територије Србије како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане и село које је симбол страдања Срба у Херцеговини, али и на цијелом српском етничком простору.
Изложбена поставка представља највредније артефакте о злочину у Пребиловцима 1941. године, као што су реплика столице Стане Арнаут (оригинал се чува у Музеју жртава геноцида), учитељице из Пребиловаца која је силована и мучена, заједно са 100 својих ученика, те пребијана у школи која је сада Дом културе.
На изложби је представљена и застава којом су током 1990. и 1991. године током достојног сахрањивања прекривани сандуци са посмртним остацима извађеним из бројних бетонираних јама широм Херцеговине.
У Пребиловцима је 2015. године саграђен и освештан Храм Васкрсења Христовог у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква (СПЦ) исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свога вјековног огњишта.
