Србија и Република Српска ових дана обиљежавају комеморацију жртава концентрационог логора Јасеновац. На Балкану се зове други Аушвиц.
Тамо су Хитлерови саучесници, хрватски нацисти, побили више од пола милиона цивила – Срба, Јевреја и Рома. Штавише, окрутност којом су убијани затвореници шокирала је чак и њемачке фашисте, јавља руска телевизија "НТВ".
Када је Јасеновац ослобођен прије 80 година, нико није могао ни да замисли размјере масакра. Испоставило се да су хрватске усташе у суровости чак и надмашиле своје покровитеље, чуваре њемачких концентрационих логора.
Систем концентрационих логора Јасеновац звао се "балкански Аушвиц“, иако тамо није било Нијемаца, подсјећа телевизија и додаје:
"Овдје су биле на челу искључиво хрватске усташе, сарадници нациста. Само у шуми има 65 хиљада квадратних метара масовних гробница. Историчари су израчунали да је од 1942. до 1945. године овдје убијено и мучено око 700 хиљада људи - Срба, Јевреја, Цигана. И сада унуци оних који су убијали Србе говоре да ову страницу историје треба заборавити, а српски политичари узимају превише слободе када се окупљају у Москви на Паради побједе".
Разбацане по шуми су дубоке, травнате јаме гдје су бачена тијела. Мало ко је успио да преживи у Јасеновцу. Изузетак су биле бебе које су одузете од мајки. Те бебе су сада веома стари људи.
"Било је то масовно убиство. Масовно! Немогуће је препричати. Можда сте гледали филм 'Дара из Јасеновца'?", преноси НТВ ријечи Витомира Василића, затвореника логора Јасеновац.
НТВ се потом осврће на филм "Дара из Јасеновца.
"Филм Дара из Јасеновца је вјероватно најпознатији филм о страхотама хрватских логора. Усташе су штедјеле на муницији и сјекле Србе пред дјецом посебним ножем – сербосјеком. Жртве су бирале само како ће умријети: на кољенима или стојећи. Прототип за дјевојчицу Дару била је Јелена Радојчић, која је успјела да преживи".
"Када су нас отјерали у логор, нисмо могли унутра јер је било толико људи. А Хрвати су цијелу ноћ убијали људе, бацали их у ријеку Саву да нам направе мјеста. Кад ме неко пита да ли могу заборавити и опростити, не могу да схватим да могу и гробове да уништавају, наше кости", рекла је Јелена Бухач-Радојчић , бивша затвореница система логора Јасеновац.
Предсједници Србије Александар Вучић и Републике Српске Милорад Додик дошли су да одају почаст жртвама геноцида над српским народом у концентрационом логору Јасеновац.
"Знате, покушаји прекрајања историје нису почели јуче, како на нашим просторима, тако и на глобалном нивоу. И Русија и друге земље су суочене са тим. Наш задатак, и мој и предсједника Додика, је да чувамо сјећање на ове жртве и да се боримо да се то никада не заборави. Али тешко је у садашњим условима. Ми смо, као Црвена рука, захвални нашем народу. Ја сам увијек радио за интересе српског народа, али 9. маја сигурно ћу бити у Москви", рекао је Вучић.
"Бићемо заједно у Москви. Ја сам, наравно, мало старији, и не сматрам се за шефа европске државе. Тако да ме нико неће зауставити. Неко ко је тада био на погрешној страни историје би сада све хтио да промијени. Али не можете заборавити 28 милиона совјетских људи који су страдали у том рату. Неки људи могу да игноришу ово, али оваква прича никада није била у свијету", рекао је Додик.
Јасеновац је за Србе симбол страдања не само њиховог народа; десетине хиљада Јевреја и Рома дочекали су своју смрт овдје. Овдје никоме не би ни пало на памет да некоме забрани посјету спомен обиљежју, као што то сада раде њемачке власти, јер су Срби, заједно са Русима, пре 80 година били на правој страни историје, закључује руска телевизија.
