Ена Беговић оплеменила је југословенски глумачки свијет на импресиван начин. Од њеног погледа и осмијеха свима је застајао дах, појавом је пленила и очаравала људе. Од првог појављивања на филмском платну свима је било јасно да је рођена да буде велика звијезда.
Међутим, више од љепоте, красио ју је чврст став због ког је, чак, и Холивуд одбила и остала у домовини. Неправедно је што нас је прерано напустила - кажу многи.
Ова талентована и невјероватно харизматична дама и данас интригира јавност, а о њеном лику и дјелу постоји још много неиспричаних прилча које заслужују да се преточе у филм.
Угашено срце „дубоке државе“: Ко је био Џејкоб Ротшилд – глава породице која повлачи конце из сјенке
Иако је цијела бивша Југа сматрала да је управо Ена била једна од најљепших жена са наших простора, она је о себи имала потпуно другачију слику.
-Ја нисам лијепа. Ја имам чудно лице, или боље речено – ја имам једно интересантно лице. Занимљиво све скупа, с извјесним неправилностима, али употребљиво у сваком случају. Често ме питају колико у ликовима које тумачим има мене. Има ме, потпуно ме има. Остаје твоје тијело, руке, ноге, глава - говорила је, истичући да се не сналази добро у свијету познатих:
- За себе мислим да сам један добар, поштен човјек. Нисам зла, покварена, не подмећем ником ногу, не уживам у туђим неуспјесима. Не сналазим се најбоље у овом свијету и не успијевам да слиједим све “линије” које овај посао захтјева, намеће. По природи сам незадовољна, стално незадовољна. Сан ми је да једног дана направим улогу за коју ће и добри и зли признати да је добра. Највећа ми је жеља да постанем добра глумица, а за то треба пуно рада или пуно среће. Мене будућност плаши. Ја не знам шта ме чека, за годину-двије… досадашњи успјеси нису гаранција - рекла је Ена у интервјуу из 1982. године за "Југопапир".
На сцени је била самоувјерена, одлучна, своја, а у приватном животу стидљива и затворена. Само пред мајком није морала да се претвара.
- По природи сам неуротична, несигурна, стално о нечему размишљам, стално с неким проблемима. На извјестан начин ја се плашим људи, и… а кад дођем код мајке, мени онда не треба никакво претварање ни лагање. Не морам да се правим да сам срећна и кад сам тужна. Код маме сам ја – ја. Можда сам прерано (с 18 година) улетела у свијет одраслих, старијих, свијет у којем се врти велики новац, јер један филм ужасно пуно кошта, можда недовољно спремна, или…
Увијек је била заљубљена и сматрала је да је најстрашнији осјећај не вољети или бити равнодушан.
Са друге стране, и њу су сви вољели, била је секс симбол осамдесетих, а у животу је имала један једини велики страх - страх од вожње аутомобилом и авионом. Касније су Енини пријатељи говорили да је она предосјећала своју смрт.
Како је заиста умрла Ена Беговић?
Фатална глумица погинула је 15. августа 2000. у саобраћајној незгоди код Брача, када је имала само 40 година. Баш тог дана католичка црква слави Велику Госпојину.
Толико се плашила вожње да је због тога потражила и стручну помоћ, а након несреће у којој је сама учествовала 1996, када је један мотоциклиста изгубио живот, а њен пријатељ задобио тешке повреде, та њена фобија додатно се погоршала. Кривац за тај удес била је сама Ена, која је тада осуђена на три године условне слободе, али већа казна био јој је снажан психички шок од којег се никада није потпуно опоравила.
У том тешком периоду највећа подршка и ослонац био јој је предузетник и инжењер електротехнике Јосип Радељак, којег је упознала крајем осамдесетих - постао је и остао њена највећа љубав.
Радељак се због Ене развео од глумице Бебе Лончар са којом је већ имао сина Леа. Тог кобног дана баш он је био за воланом аутомобила.
Ена и Јосип забављали су се неколико година, а када је Ена остала трудна, одлучили су да се вјенчају. Свадба је уприличена у њиховом дому у Загребу, када је глумица већ била пред порођај. Ћерку Лану родила је двије недјеље након вјенчања, а у мајчинству уживала само мјесец и по дана.
Тог 15. августа Ена је са Јосипом, његовим сином Леом, својом мајком Терезом и маленом ћеркицом Ланом из виле у Супетру кренула у посету пријатељу композитору Стипици Калогјери. Нико није слутио да је то било њено задње путовање.
У мјесту Сплитска, Лео Радељак одлучио је да оцу препусти вожњу џипа Гранд Чироки након што је закачио камен и разбио магленку. Зауставили су се на узбрдици и обојица су изашла из аутомобила који је почео неконтролисано да клизи уназад, па су из аутомобила покушале да изађу Ена и Тереза с Ланом. Теренац је завршио у провалији.
Тереза је задобила вишеструке повреде, а малена Лана завршила је у болници. Јосип Радељак и његов син Лео нису били повријеђени. Ени није било спаса. Повреде су биле претешке и убрзо је преминула.
Читава бивша Југославија је била у шоку је када је објелодањена тужна вијест о одласку једне од највећих глумица са ових простора.
Потом су услиједили мјесеци, а затим и године истраге и судске расправе, као и бројни новински написи о томе ко је крив за несрећу и да ли је у питању фабричка грешка на аутомобилу. Суђење је трајало све до 2007, када је Лео Радељак ослобођен кривице за убиство из нехата, а пресуда је гласила да је несрећу узроковао неисправан мјењач на возилу.
