Легендарни глумац Жарко Лаушевић преминуо је данас 15. новембра у 63. години након дуге и тешке болести, а животни пут глумца драстично је промијењен послије трагичног догађаја који се одиграо у ноћи између 30. и 31. јула 1993. године, када је Жарко Лаушевић, послије сукоба, усмртио два младића, Драгора Пејовића (20) и Радована Вучинића (21) и ранио Андрију Кажића у подгоричком кафићу "Епл".
Услиједио је затвор, пријетње крвном осветом, суђење, прекорачење нужне одбране, слобода, бјекство у Америку и преживљавање на црно, нова пресуда... Према овим догађајима снимљена је серија "Пад" која је почела да се емитује на кабловској телевизији. Лаушевић је био осуђен на 13 година затвора које је издржавао у црногорском Спужу, као и у Пожаревцу. Пуштен је 1998. године, потом се одселио у САД, а у Србију се вратио 2013.
У новембру 1993. године почело је суђење глумцу Жарку Лаушевићу и његовом брату Бранимиру Лаушевићу. У наставку можете прочитати текст који говори о почетку суђења браћи Лаушевић. Текст објављен у Новостима 10.11.1993 године преносимо у целости:
СВОЈЕ ПУЦЊЕ НИСАМ ЧУО
Читањем оптужнице, коју заступа замјеник вишег јавног тужиоца, Зоран Радоњић, јуче је пред Великим кривичним већем судије Милића Међедовића у Вишем суду у Подгорици почело суђење Жарку Лаушевићу (33), глумцу Југословенског драмског позоришта, и његовом брату Бранимиру (38), раднику подгоричке "Електродистрибуције". Оптужница их терети за убиство Драгора Пејовића (20) и Радована Вучинића (21) и рањавање Андрије Кажића (24) у кафићу "Епл" у Подгорици, у ноћи између 30. и 31. јула.
Жарко Лаушевић остао је углавном при исказу који је дао у истрази.
"Одлучили смо те вечери да, прије него што одемо на спавање у сестрин стан, нешто поједемо и попијемо по пиво. Свратили смо у кафић, гдје сам, када смо наручили јело, питао конобарицу: 'Каква је ово галама?', јер се чула нека бука. Младић који је сједио на зидићу кафића упитао је: 'Шта је било, момак?'. Казао сам: 'Ништа, све је у реду', а овакав дијалог је и поновљен, други, па трећи пут. Нисам учинио ништа што би могло да испровоцира свађу. Пришао је још један момак, а ја сам ударен. Гуран сам, вучен, ударан... За тренутак сам изгубио свијест. Све се, процјењујем, збило за највише пола минута, сјећам се само дијелова догађаја, јер ми је у глави било све збркано. Осјећао сам да ми се торба, коју сам у посљедње вријеме увијек носио преко рамена, и у којој је био пиштољ - отима. Успио сам да извучем оружје, репетирам, али напад није престао. Пуцао сам, не знам колико пута. Имао сам ужасно осјећање страха, мислио сам да су ми испала контактна сочива. Видим, затим: мој брат лежи на два метра од мене и изнад њега онај други момак, који га без престанка удара нечим у главу. Имао сам утисак да му узима живот и пуцао сам, без размишљања", рекао је Жарко Лаушевић.
Исту верзију догађаја испричао је и Бранимир Лаушевић.
"Лежао сам потрбушке и лежећи извадио пиштољ иза паса. Мислим да сам опалио само један метак, преко главе, не циљајући, прије него што сам изгубио свијест. Нисам чуо да је неко претходно пуцао, у глави ми је била бука", изјавио је Бранимир.
Тешко повријеђени Андрија Кажић био је, у тренутку када је у кафићу започета свађа, на другој страни улице, са Дарком Узелцом, Дејаном Јововићем и Радованом Вучинићем.
"Пејовић је остао да плати хамбургере, а како се задржао, Вучинић је отишао ка кафићу, говорећи да иде да га доведе. Послије четири-пет секунди, зачула се пуцњава. Када сам се ја појавио, видио сам да је Бранимир ухватио рукама Вучинића. Тада је Пејовић, којег раније нисам примијетио, у мраку на тераси, као ни Жарка, викнуо: 'Држи му пиштољ, побише нас!' Видио сам да Пејовић држи Лаушевића за руку у којој је био пиштољ, а затим је Жарко цијев окренуо према мени и опалио. Рањен, побјегао сам ка друштву које је такође кренуло да види шта се догађа... И док сам се удаљавао, чуо сам нове хице...", изјавио је Кажић.
На питање замјеника тужиоца - "да ли је знао да и његов брат има пиштољ?", Жарко Лаушевић је одговорио да је знао да га посједује, али да је тек послије пуцњаве сазнао да је Бранимир имао оружје и критичне вечери.
"Нисам видио пиштољ у руци свог брата. Нисам чуо ни један пуцањ, па чак ни своје", рекао је Жарко.
Почетку претреса предходиле су мучне сцене. У тренутку када су уведени оптужени, из дијела сале у којој сједи родбина погинулих младића провалили су револт и очајање. Присутним нонинарима упућене су замјерке да лажу и да од трагедије праве позориште. Узаврелу атмосферу успео је дјелимично да смири отац покојног Драгора, Божо Пејовић, речима да им се обраћа као родитељ којем је тешко, најтеже, али да родбина мора бити мирна...
"Ужасно се осјећам, имам саосјећање са породицама оштећених. Моја породица доживљава све оно трагично и у мом животу више ништа неће бити као раније", рекао је Жарко Лаушевић. Када је предсједник Кривичног вијећа око подне саопштио да се претрес прекида и заказао наставак за данас, поновиле су се сцене са почетка.
