Глумац Властимир Ђуза Стојиљковић 2015. године је преминуо, а иза себе је оставио бројне улоге по којима га публика и дан данас памти.
"Иако је важио за једног од наших најпознатијих глумаца, о његовом приватном животу се веома мало зна. Ипак, познато је био у браку са колегиницом Олгицом Станисављевић, која је била вјерена за Љубомора Љубу Тадића.
Како се спекулисало у јавности, Ђуза је Љуби саопштио да воли његову супругу док је био болници, а Тадић се није много потресао око тога.
"То је љубав! Схвати нас, Љубо", говорио је Ђуза свом пријатељу, пронијела су се шушкања по глумачким кулоарима.
Ову причу једним дијелом својевремено потврдио је Властимиров брат Ненад. "Никад Ђузу нисам питао за ту причу да ли је била баш Љубина вјереница. Знам да је Олгица била дјевојка Тадића. Ако то глумци причају, онда је тачно."
Ђуза и Олгица су били дуго заједно, до њене смрти 1987. године. Она је за живота говорила шта их је одржавало у браку.
"Свађа дође као лијек. Да се нисмо свађуцкали зар би смо издржали толико година заједно? Ђуза је, иначе, изванредан супруг, а ја сам од оних жена које схватају да мушкарац мора и треба да буде први у кући. Жена за нијансу ниже. Таман толико да има среће. Неко је једном рекао: "Мудра је она жена која се понекад направи да је глупа", испричала је она за "Yugopapir".
Када је умрла, Ђуза је био неутјешан. Његов брат је говорио да га је управо његов пријатељ Љуба Тадић наговарао да се ожени поново.
"Једном ми је рекао да се на Љубин наговор оженио и други пут Љуба му је, кад је Олга преминула, рекао: 'Слушај, Ђузо, нема ништа горе него кад се вратиш из кафане да те нико не чека код куће'", причао је његов брат Ненад.
Друга Ђузина супруга била је Душана Стојиљковић.
"Моја школска другарица и глумица Цеца Бојковић одвела ме је као студенткињу стоматологије у Атеље 212 где сам и упознала Ђузу. Он је већ тада био остварен као глумац и у дугом браку са колегиницом Олгицом Станисављевић која је била дивна жена и заиста никада нисам ни помислила да ћу се удати за њега. Знала сам да су били заједно од дјетињства и да су се рано вјенчали", причала је Душанка која је открила и како је њихово пријатељство прерасло у љубав.
"Када је Ђузи умрла жена он је био сам, а мене су Цеца и њен тадашњи супруг Љубомир - Муци Драшкић замолили да припазим на њега пошто су путовали на море. Тако сам га свакодневно звала телефоном да питам како се држи, да ли је ручао, и заиста се међу нама ништа није дешавало. Нисам се са четрдесет година заљубила у Ђузу, нити сам хтјела да се удајем јер сам од брака бјежала као ђаво од крста. Ипак, када сам једне вечери, годину дана послије смрти његове жене, отишла код њега, био је упоран да останем. И мало-помало почела је наша друга фаза. Ни једно од нас није хтјело брак, већ да увијек будемо ту једно за друго. Тако смо живјели скоро годину и по дана, а пошто сам била његова ванбрачна жена, суочили смо се с административним проблемима, па смо ријешили да се вјенчамо. Сјећам се да смо били очајни када смо сами отишли код матичара који нам је рекао да не можемо да се вјенчамо јер се сала реновира, а једва смо скупили храброст и нисмо имали ни кумове. Ђуза је одмах питао матичарку да му буде кума, на шта је она одушевљено пристала, а мени је свједок била једна жена која је ушла у канцеларију. Тако смо се вјенчали 22. августа 1990. године у канцеларији предсједника општине", причала је Душанка.
.webp)
