Име Владана Живковића можда није звучно и не сјећате га се на прву, а он је био један од омиљених домаћих епизодиста.
Био је изузетно цијењен међу колегама филмаџијама, а једно вријеме је био и предсједник Удружења филмских глумаца Србије.
Студије глуме
Рођен је 15. децембра 1941. године у Београду. Живковић је учио глумачки занат у класи са Гојком Шантићем, Миром Пеић и Танасијем Узуновићем, а током студија на Академији дружио се, између осталих, и са Драганом Николићем (такође студирао у то вријеме, класу испред Живковића) и Миленом Дравић (тада већ познатом глумицом).
Заједно са Гагом играо је на сцени аматерског "Крсманца" и послије једне представе пришао им је легендарни Живојин Жика Павловић. Иако су још увијек били на студијама, својим талентом привукли су пажњу познатог редитеља који је пожелио да их види у свом новом пројекту. Павловићу су за овај филм били потребни неафирмисани глумци, нова лица - Гага и Владан показали су се као савршен избор.
Један од најбољих српских филмова до данашњег дана, драма "Кад будем мртав и бео" (1967) отворила је врата славе Драгану Николићу.
Ондашња југословенска публика први пут је на великом платну пратила главног јунака који није узорни омладинац, партизан на линији револуције или ударник у жељезари, већ супротно - ситан лопов и нерадник, лажов без икаквог талента, врлине. Владан Живковић упечатљиво је одиграо улогу Бубрега, једног из плејаде маргиналаца у овом ремек-дјелу југословенског "црног таласа“.
Филм и позориште не иду заједно
По завршетку студија на Академији, Живковић је добио стални ангажман у Српском народном позоришту у Новом Саду. Међутим, у театру се није наиграо - једном је испричао како му је тадашњи управник поставио ултиматум: ако мисли да снима филмове, за њега не може бити мјеста у ансамблу новосадског позоришта, те се вратио на сет.
Неколико епизода из богате каријере
Током седамдесетих година Живковић је снимао без предаха, по пет, шест филмских пројеката у сезони. Хтјели су га редитељи попут Жике Павловића, Здравка Рандића, Дејана Караклајића, Горана Марковића и многи други...
Владан је играо возача хладњаче у "Специјалном васпитању", гастарбајтера који новајлијама држи "курс" шведског у "Чувару плаже у зимском периоду", партизанског борца у филмовима "Врхови Зеленгоре" и "Девојачки мост", конобара у "Двобоју за јужну пругу", радника у кланици у комедији "Тигар", команданта бригаде у "Сутјесци", полицијског инспектора у кримићу "Позоришна веза"... Његове филмске улоге овако би могли да набрајамо у недоглед.
Осамдесетих година прошлог вијека Владан је играо и у великим ТВ копродукцијама - највеће двије биле су серије "Мусолини" (са оскаровцем Џорџом Скотом у насловној улози) и "Рат и сећања" (са Робертом Мичамом). Живковић је често истицао да су сви ти велики глумци са којима је имао прилику да снима и да се дружи углавном непосредни, опуштени и сасвим обични људи.
Најпознатије улоге
Неке од његових најзначајнијих улога имао је у остварењима као што су "Доручак са ђаволом", "Балкански шпијун", "Три карте за Холивуд", "Први пут са оцем на јутрење", "Црни бомбардер" и као Оливер Недељковић у филму "Тесна кожа".
Био је председник Удружења филмских глумаца Србије, с којим Нишки културни центар организује филмске сусрете у Нишу. Имао је дуго година значајну улогу у организовању Филмских сусрета у Нишу.
За себе је волио да каже да је човјек "старог кова", Београђанин који воли да слуша шлагере, Арсена и Габи али и класичну музику. Преминуо је 3. јануара 2022. године.
(Курир)