Људе које уједе змија отровница може спасити само противотров, који се такође прави од отрова овог гмизавца. То је ризичан посао, производња је компликована и дуготрајна, количине недовољне, па су овакви производи изузетно скупи.
Зато поједине азијске државе субвенционишу локалне произвођаче, а нека села у Индији и Кини специјализовала су се за вађење змијског отрова. Ипак, Кинези су десет пута профитабилнији јер су са професионалног хватања змија отровница прешли на њихов узгој.
Кога змија уједе и гуштера се плаши, каже народна изрека. У модерно доба, пострауматски синдром може изазвати и рачун за лечење противотровом, нарочито у неким земљама у којима достиже цену скромнијег стана. То је, на пример, случај у Сједињеним Америчким Државама, које су овог лета биле домаћин светског конгреса произвођача змијског противотрова.
Широм свијета постоји више од 3.000 врста змија, од којих је око 600 отровно, а 200 њих може својим отровом да убије човјека. Према подацима Свјетске здравствене организације, змије отровнице сваке године уједу приближно 5,8 милиона људи, од којих умре између 80.000 и 140.000, а три пута више њих остану трајни инвалиди, најчешће због ампутације удова.
У поређењу са неким другим дијеловима свијета, уједи змија отровница у САД су релативно ријетки, али зато пацијент може да доживи срчани удар када му се испоручи рачун који достиже и 200.000 долара за лијечење противотровом. Већина ове суме је покривена здравственим осигурањем ако га пацијент има, али они који нису те среће могу се наћи на ивици банкрота.
"Мужа" змија
Проблем са змијским противотровом је у малој производњи, која је далеко испод потреба здравственог тржишта. Да би направили противотров, произвођачима је потребан сам змијски отров. Вађење и прерада змијског отрова је дуг и компликован процес, а тешкоћа је и у томе што не постоји јединствена терапија, јер се отрови змија разликују. Неки садрже неуротоксине који могу да парализују човјека и изазову гушење, док други узрокују угрушке у крви или крварење.
Фирма "Agritoxins" је једна од свега неколико компанија у САД које производе змијски противотров. Специјализована је за отров коралних змија, које није лако ухватити јер живе под земљом. Када њени запослени ухвате змију на терену, стављају је у посебну епрувету за те намјене. Затим је у лабораторији пажљиво ваде и притискају њене очњаке на непропусну тканину која се налази преко врха епрувете. Читав процес даје свега неколико капи течног отрова.
Добијена течност се затим пречишћава, суши и замрзава у прах. Противотров се складишти на минус 20 степени Целзијуса, и то мора јако брзо да се уради, да не би изгубио на јачини. Мање змије могу дати три до четири милиграма у "једном залогају", а највеће од 700 до 800 милиграма, али оне су врло ријетке. Зато је за производњу једног грама праха потребно у просјеку "помусти" 125 змија.
Накнада за страх
Управо због оваквог процеса добијања противотрова, произвођачи највише наплаћују за свој труд и ризик који преузимају. "Agritoxins" своје противотрове продаје по цијени која се креће од 300 до 6.000 долара по граму, у зависности од тога из које змије је отров прикупљен. У принципу, што је змију теже пронаћи, ухватити, одржати у животу и што је мањи њен "принос" у прављењу противотрова, то је производ на тржишту скупљи.
Мада змијски противотров називају течним златом због потражње за њим и цијена по којима се продаје, произвођач са Флориде тврди да то није посао од кога ћете се обогатити. Једини начин да дођете до веће зараде је ако успјете да склопите уговор са неком од великих фармацеутских компанија, којима ћете продавати веће количине у континуитету.
Али, таквих нема много. Конкретно, на америчком тржишту Пфизер је једини произвођач противотрова за уједе коралних змија, док за уједе звечарки постоје два производа: Анавип и ЦроФаб. Овај други производи компанија "БТГ Интернатионал", која је у власништву "SERB Pharmaceuticals", мултинационалне компаније са сједиштем у Паризу.
Она екстраховани отров звечарки шаље у Британију на пречишћавање, а одатле у Аустралију гдје се убризгава овцама. Те овце развијају антитела за неутрализацију змијског отрова, која са ваде послије 18 мјесеци и поново шаљу у Британију на додатно пречишћавање, прије него што се добије финални производ који на америчком тржишту кошта око 3.800 долара по бочици.
Због оволике скупоће, змијски противотров је готово недоступан малим здравственим установама у САД, али несташица је далеко израженија у неким другим деловима свијета, где су уједи змија отровница много масовнији, попут Азије и Африке.
У Азији лијечење 30 пута јефтиније него у Африци
У Африци, око 95% угриза отровних змија дешава се у руралним областима, а мање од 5% жртава добије противотров, док остали траже помоћ од локалних исцјелитеља. У подсахарској Африци змије отровнице уједу и до пола милиона људи годишње, а стопа смртности је пет пута већа него што погине људи у аутомобилским несрећама у САД. На цијелом афричком континенту постоји само један произвођач змијског противотрова за подсахарску Африку, и то у Јужној Африци, док су остали производи неодговарајући, или прескупи ако их праве стране компаније.
Изузетак је индијска фирма "Премиум Серумс", која осим за Индију, однедавно производи змијске противотрове и за Шри Ланку, Сјеверну Африку и подсахарску Африку. Предузеће прави милион и по бочица годишње, а цијена једне износи свега осам долара.
Поједине државе у југоисточној Азији покушавају да ријеше несташице ефикасних противотрова за уједе змија тако што субвенционишу локалне произвођаче, али су резултати различити. Примјера ради, Индонезија, Малезија и Вијетнам имају довољно ових лијекова, Тајланд производи толико да их чак и извози, али је недостатак изражен на Филипинима, у Мијанмару и посебно у Лаосу. Лијекови се дистрибуирају здравственим установама кроз централизовану набавку, што дуго траје, па се дешава да некима у међувремену истекне рок трајања.
Захваљујући издашним државним субвенцијама, у поменутим земљама цјелокупно лијечење од уједа змија кошта до 800 долара по пацијенту, што је чак 30 пута јефтиније него у подсахарској Африци, а сви трошкови су покривени за становнике који имају здравствено осигурање.
Село у Кини профитабилније од индијских "колега"
Индија је, нажалост, свјетски рекордер по броју уједа змија отровница, од чега умре око 58.000 људи годишње. Седам локалних компанија производи осам милиона бочица змијског противотрова годишње, али је проблем у томе што у Индији има више од 300 врста змија, од којих је преко 60 отровних, па је тешко направити лијек који би био подједнако ефикасан за већи број различитих отрова.
Народ Ирула, који броји око 200.000 људи и представља једну од најстаријих старосједелачких заједница у Индији, специјализовао се за хватање змија отровница. Чланови племена преносе свој занат с кољена на кољено и основали су предузеће које је највећи произвођач квалитетног змијског отрова у Индији, са зарадом од око 300.000 долара годишње.
Њихове "колеге" у Кини, из села Зисикиао које је такође "специјализовано" за вађење змијског отрова су десет пута профитабилније. Разлог је у томе што су Кинези са хватања змија прешли на узгој, и то оних чији је отров најтраженији на домаћем фармацеутском тржишту.
Шкорпије још уносније
Иако амерички произвођачи змијског противотрова тврде да тај посао не доноси богатство, неки консултанти препоручују младим предузетницима да се, умјесто Волстрита или технолошких апликација, опредијеле управо за ту дјелатност.
Појединци износе рачунице да је од змија још исплативије "мусти" шкорпије, јер њихов отров, зависно од квалитета екстракције, може достићи цијену од 8.000 до 12.000 долара по граму. Ако желите да зарадите 100.000 долара годишње, под претпоставком да можете продати отров шкорпије по просјечној цијени од 10.000 долара по граму, потребно је да произведете 10.000 милиграма отрова за годину дана. Да бисте то остварили, потребно је да нахватате око 417 шкорпија. Па, срећно са овом пословном идејом, поручује се у тексту Форбес Србија.
(Курир)
